Profesor Slobodan Savić iz Instituta za sudsku medicinu, koji je i radio obdukciju, kaže da je neophodna rekonstrukcija događaja kobnog 12. marta.
Zvanična verzija o ubistvu srpskog premijera kaže da je Zoran Đinđić leđima bio okrenut ulazu u zgradu Vlade, a prisutni svedoci tvrde potpuno suprotno
Nepotpuna istina o ubistvu premijera Zorana Đinđića i posle 14 godina intrigira srpsku javnost, a poslednje sumnje bačene su na zvaničnu verziju samog čina atentata, kao i na to da li je zaista pucano iz Ulice admirala Geprata ili čak bliže – iz dvorišta Vlade!
O brojnim nelogičnostima iz verzije koja je zavedena kao zvanična progovorio je profesor Slobodan Savić, jedan od trojice lekara iz Instituta za sudsku medicinu, koji je i radio obdukciju Đinđićevog tela.
[adsenseyu1]
On je u poslednjem broju Ekspresa ukazao na činjenicu da dosad nije urađena kompletna rekonstrukcija događaja kobnog 12. marta 2003, što je bilo neophodno s obzirom na značaj i osetljivost ovog slučaja.
Savić objašnjava da mu mnoge nelogičnosti pobuđuju sumnju u verziju koja je zavedena kao zvanična, a neobjašnjivo mu je i to što ni u jednom sudskom postupku u vezi sa Đinđićem nije dobio poziv da svedoči kao neko ko je mrtvog premijera video odmah nakon ubistva.
– Meni je to čudno i ne mogu da objasnim zašto nikad nisam pozvan. Ja sam sa još dvojicom kolega radio obdukciju, a u kasnijem toku događaja istražni sudija je odlučio da u dalje veštačenje uključi samo jednog koji je sačinio nalaz s veštakom balističarem. Kod nas u Institutu obaveza je da obdukcioni zapisnik, čak i u najjednostavnijim slučajevima prirodne smrti, potpisuju najmanje dva lekara specijalista. Uveren sam da je ovako delikatan slučaj zahtevao adekvatnu komisiju, sačinjenu od većeg broja veštaka i specijalista. Uz sve nelogičnosti o kojima pričam, moj zaključak je da sve to nikome nije smetalo ili je pak neko hteo da tako bude – kaže Savić.
Nelogičnosti iz zvanične verzije veštačenja, na koje ukazuje Savić, tiču se položaja Đinđićevog tela, veličine rana, tragovima krvi…
– Jedan od spornih momenata bilo je utvrđivanje s koje strane je pucano i položaj tela premijera u momentu povređivanja. Zvanična verzija kaže da je Đinđić bio okrenut leđima ulazu u zgradu Vlade, a prisutni svedoci tvrde potpuno suprotno. Taj detalj je važan, jer određuje odakle je pucano i da li je zaista to učinjeno sa zgrade u Ulici admirala Geprata, kao što kaže zvanična verzija. Ozbiljna dilema za mene je i to da li su rane na Đinđićevom telu i rane na telu njegovog telohranitelja Milana Veruovića mogle da budu nanesene istim projektilom. Te povrede su različite veličine – objašnjava Savić.
Rekonstrukcija ubistva premijera Zorana Đinđića nikad nije urađena
Rekonstrukcija ubistva premijera Zorana Đinđića, na kojoj su insistirali branioci optuženih, nikad nije urađena. Sudsko veće nije prihvatilo njihov predlog, uz obrazloženje da je „sve jasno“.
[adsenseyu1]
Umesto toga, sudsko veće obavilo je uviđaj u dvorištu Vlade, tokom kog je izmerena udaljenost od zgrade iz koje je pucano do ulaznih vrata Vlade.
– Rekonstrukcija je morala da bude urađena, upravo zbog toga što je reč o ozbiljnom postupku. Reč je o zakonskoj radnji posle koje bi najverovatnije neke spekulacije koje i danas stoje pale u vodu – slaže se sa sudskim veštakom Savićem izvor iz srpskog pravosuđa.
Božo Prelević: Da li postoje neki drugi sudsko-medicinski dokazi, osim čaure
Advokat Božo Prelević, koji je tokom suđenja za ubistvo premijera zastupao Milana Veruovića, sudskom veštaku Dušanu Dunjiću postavljao je pitanja o lokaciji s koje je pucano.
– S obzirom na iskaz svedoka koji su rekli da su premijera poslednji put videli okrenutog licem prema vratima, interesuje me odgovor na pitanje da li postoje neki drugi sudsko-medicinski dokazi, osim čaure, koji ukazuju na to odakle je pucano na premijera?
