Najnoviji podaci sa terena, sabrani kroz istraživanje Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju, bacaju hladno svetlo na priču o brzom okončanju sukoba.
Tri četvrtine građana Ukrajine odbacuje velike ustupke kao deo mirovnog plana, a većina i dalje podržava nastavak borbi protiv Rusije. To nije trenutni talas emocija, već stav koji se, kako kažu autori istraživanja, mesecima gotovo ne pomera.
Iza tih procenata stoji i nijansiranija slika. Anketa KIIS-a pokazuje da je 72 odsto ispitanika spremno da prihvati sporazum koji bi zamrznuo trenutnu liniju fronta i uključio određene kompromise.
Drugim rečima, postoji spremnost na dogovor, ali ne po svaku cenu i ne bez jasnih okvira. Granica tolerancije, barem prema ovom istraživanju, vrlo je precizno povučena.
Ta granica se jasno vidi u odnosu prema američkom planu koji podrazumeva predaju teritorija i ograničavanje ukrajinske vojske bez čvrstih sigurnosnih garancija. Za 75 odsto ispitanika takav predlog je potpuno neprihvatljiv.
Istraživanje je sprovedeno između kraja novembra i sredine decembra i obuhvatilo je 547 ispitanika širom Ukrajine, što mu daje težinu i kontinuitet u odnosu na ranije talase merenja.
Izvršni direktor KIIS-a Anton Hrušeckij ističe da je javno mišljenje o ovim pitanjima ostalo stabilno tokom poslednjih meseci. Brojke to potvrđuju. Čak 63 odsto građana spremno je da nastavi borbe, dok svega devet odsto veruje da će se sukob završiti do početka 2026. godine. To je podatak koji mnogo govori o percepciji realnosti i očekivanjima društva koje je već godinama u stanju iscrpljenosti.
U isto vreme, pritisak spolja ne jenjava. Američki predsednik Donald Tramp, predsednik SAD, insistira da Ukrajina što pre dođe do mira u gotovo četvorogodišnjem sukobu. Taj poziv dolazi u trenutku kada ruska, brojnija i bolje opremljena vojska nastavlja da napreduje na bojnom polju, dodatno komplikujući prostor za političke manevre u Kijevu.
Zvanični Kijev i njegovi evropski saveznici u tom kontekstu insistiraju na sigurnosnim garancijama Vašingtona kao ključnom delu bilo kakvog dogovora. Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je u nedelju rekao da bi Ukrajina, zauzvrat, bila spremna da odustane od ambicija za priključenje NATO-u, potez koji se do pre samo nekoliko meseci smatrao gotovo nezamislivim.
Međutim, brojke pokazuju da se paralelno sa ovim političkim porukama urušava poverenje u spoljne aktere. Samo 21 odsto Ukrajinaca danas veruje Vašingtonu, što je drastičan pad u odnosu na 41 odsto iz prošlog decembra. Slično se dešava i sa NATO-om. Poverenje u Alijansu palo je na 34 odsto, sa ranijih 43 odsto u istom periodu.
Sve to zajedno stvara sliku društva koje je spremno na razgovore, ali duboko sumnjičavo prema ponuđenim rešenjima i namerama saveznika. Između želje za predahom i straha od trajnih gubitaka, raspoloženje ostaje tvrdo, a prostor za brze dogovore sve uži.
U takvoj atmosferi, pitanje nije samo kakav će plan biti stavljen na sto, već ko će i kako uspeti da ubedi javnost da taj plan nije još jedan korak u neizvesnost.
