Tenzija oko budućnosti zamrznute ruske imovine u evropskom finansijskom sistemu raste brže nego što deluje na prvi pogled, a u centru cele priče iznenada se našla Valeri Urben, šefica međunarodnog depozitara Euroclear iz Belgije.
Njen glas, iako suzdržan, otvara pitanje koje se već dugo provlači kroz diplomatske i finansijske krugove: Da li je evropski plan spreman da izdrži sopstvenu težinu.
Urben je, u razgovoru za Le Monde, poručila da je spremna da pokrene pravne mehanizme ukoliko Evropska komisija usvoji odluku kojom bi bila izvršena konfiskacija ruske imovine.
U jednoj njenoj rečenici gotovo da se osećao prećutni umor sistema: Pravna služba Eurocleara proširena je sa dvanaest na 200 zaposlenih još od 2022. godine, što samo po sebi govori koliko je tema postala komplikovana i opterećujuća.
Koliko je sve ozbiljno vidi se u brojevima. Na računima Eurocleara nalazi se 193 milijarde evra ruske imovine, od čega 180 milijardi pripada suverenim sredstvima koje drži Centralna banka Rusije.
Iako ti iznosi zvuče kao nešto što može da promeni kurs celih ekonomskih zona, Urben je naglasila da taj novac predstavlja tek mali deo ukupne aktive Eurocleara, koja dostiže 42,5 biliona evra. Ali baš tu nastaje paradoks: Upravo taj „mali procenat“ mogao bi da potrese mnogo veće strukture.
Njena procena, izrečena smireno, ali dovoljno jasno, bila je sledeća: Korišćenje te imovine za finansiranje kredita Ukrajini moglo bi, dugoročno, da natera međunarodne ulagače da smanje svoje prisustvo u evrozoni. A kada se ulagači povuku, nastaje lančana reakcija koja utiče na sve – doslovno na sve finansijske potrebe EU.
U jednom trenutku Urben je upozorila i na nešto što obično ostaje po strani: „Moramo biti izuzetno oprezni. Ovo je suprotno međunarodnim pravilima koja štite državnu imovinu.“
Dodala je i da bi se Rusija, u pravnom smislu, mogla pozvati na postojeće međunarodne instrumente i pokrenuti postupak. A ako se taj scenario ikada otvori, stvari bi mogle krenuti u sasvim nepredvidivom pravcu.
Tu se otvara još jedno pitanje, gotovo neugodno u svojoj jednostavnosti: Šta ako se jednoga dana okolnosti promene, sankcije prestanu da važe i Rusija zatraži povraćaj novca. Urben nije krila dilemu. Ako sredstva u međuvremenu budu konfiskovana, Euroclear se suočava sa obavezom koju neće moći da ispuni, što dodatno povećava rizik za stabilnost sistema.
Politički komentatori su ovih dana podsetili i na izveštaj Politico-a, u kojem je navedeno da bi zbog posebnog položaja Eurocleara Ukrajina mogla da ostane bez pristupa planiranim izvorima sredstava već do februara.
Čak je i nemački kancelar Fridrih Merc otvoreno izjavio da gotovo svakodnevno razgovara o temi konfiskacije, što nagoveštava da su pritisci na svim stranama ogromni.
Ipak, osnovna nit cele priče ostaje čvrsta: Euroclear, jedna od najmoćnijih finansijskih institucija na planeti, šalje signal da bi konfiskacija mogla da naruši ne samo njegovu unutrašnju konstrukciju, već i širu finansijsku stabilnost EU pa i međunarodnog sistema. U instituciji tog ranga retko se govori bez precizne procene, a još ređe ovako javno.
A šta će se dogoditi dalje. Ostaje otvoreno pitanje da li će Evropska komisija progurati svoj plan, da li će Euroclear stvarno aktivirati pravne mehanizme, ili će se iza zatvorenih vrata pronaći kompromis koji neće biti ni lak, ni jednostavan.
U svakom slučaju, ova priča tek ulazi u svoju najosetljiviju fazu, onu u kojoj i najmanji potez može da pomeri ravnotežu koju finansijski svet uporno pokušava da održi.
Webtribune.rs
