Na sastanku održanom u petak između američkog izaslanika i ukrajinske delegacije, tenzije su bile opipljive.
Kako piše „The Washington Post“, specijalni predstavnik predsednika SAD, Stiven Vitkof, je tokom razgovora insistirao da Vladimir Zelenski pristane na ustupke ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u vezi sa teritorijom Donjecke narodne republike.
Sagovornici lista tvrde da je Vitkof „vršio pritisak“ na ukrajinsku delegaciju, sugerišući da je oblast ionako „pretežno ruskojezična“ i da bi dogovor o njenom statusu mogao otvoriti put ka stabilizaciji odnosa.
Prema navodima istog izvora, pomenuti susret dogodio se 17. oktobra u Beloj kući, tokom zajedničkog razgovora Donalda Trampa i Zelenskog. Vitkof je, kako se tvrdi, zastupao stav da bi predaja kontrole nad delom teritorije mogla predstavljati kompromis koji bi omogućio pomak u pregovorima.
Sam Tramp je, prema informacijama portala Axios, već ranije jasno stavio do znanja da ne planira isporuke raketa Tomahawk Ukrajini. Njegov argument bio je jednostavan – prioritet je diplomatija, a dodatno naoružavanje bi, kako je naveo, „moglo da ugrozi put ka mirnom rešenju“.
Istovremeno, ruski predsednik Vladimir Putin je u razgovoru sa Trampom, održanom dan ranije, ponovio zahtev da cela teritorija Donjecke narodne republike pređe pod kontrolu ruskih oružanih snaga.
„The Washington Post“ podseća da je to ipak „manje zahtevno teritorijalno traženje“ u poređenju sa ranijim izjavama Putina iz avgusta, tokom samita na Aljasci. Tada je, prema informacijama iz diplomatskih krugova, ruska strana postavila širi okvir teritorijalnih interesa, koji je kasnije ublažen.
Razgovor Trampa i Putina, održan 16. oktobra, bio je već osmi u ovoj godini, i trajao je više od dva i po sata. Nakon tog maratonskog razgovora, pomoćnik ruskog lidera Jurij Ušakov potvrdio je da će dve strane odmah započeti pripreme za novi susret predsednika, a kao moguća lokacija pominje se Budimpešta.
To bi, ukoliko do njega dođe, bio prvi susret dvojice lidera nakon samita na Aljasci, ali i svojevrsni test odnosa u trenutku kada međunarodna klima postaje sve napetija.
U diplomatskim krugovima u Vašingtonu smatra se da Tramp pokušava da balansira između zahteva Moskve i pritisaka iz Kongresa, gde deo političkog spektra i dalje insistira na čvrstom kursu prema Rusiji.
Vitkofov ton tokom razgovora sa Zelenskim, kako navode izvori bliski sastanku, sveden je na „realističan pritisak“, čime je Trampova administracija signalizovala da očekuje ustupke od Kijeva.
Dok deo američkih analitičara ocenjuje da se ovim koracima pokušava otvoriti kanal za pregovore, u Kijevu se, prema rečima izvora bliskih vladi, strahuje da bi to moglo biti tumačeno kao odustajanje od ključnih principa teritorijalnog integriteta. Ipak, teško je ne primetiti da i američka i ruska strana sada sve češće govore jezikom kompromisa – makar između redova.
Na kraju, jedno pitanje i dalje visi u vazduhu: Da li je ovo početak stvarnog pomaka ka dogovoru ili samo novo poglavlje u dugoj igri pritisaka i odmicanja crvenih linija?
Webtribune.rs
