Ruski savetnici koji su u poseti sirijskom glavnom gradu Damasku, tvrde da će se američke snage povući iz Al Tanfa i da će nastojati da se u potpunosti povuku sa severa Sirije (Al Hasaka i Deir ez Zor) u narednih šest meseci.
Prema rečima oficira sa sedištem u Damasku, američki predsednik Donald Tramp vrši pritisak na svoju administraciju da odobri već pripremljen plan povlačenja.
Međutim, uprkos Trampovom ograničenom poznavanju spoljne politike i potpune nesvesnosti posledica njegovih odluka na međunarodnoj sceni, on nije pronašao uverljive elemente – kažu izvori, koji su zatražili da ostanu anonimni – u prezentaciji njegove administracije, gde bi američke snage mogle imati koristi od nastavka svog prisustva u takvom neprijateljskom okruženju i bez gubitaka u budućnosti.
[adsenseyu1]
Trampov najveći strah je da vidi američke specijalne snage koje su raspoređene na severu Sirije i u Iraku kako se vraćaju u zemlju “u plastičnim vrećama.“ On bi sigurno imao poteškoća da pruži bilo kakvo objašnjenje za američku okupaciju Levanta (Sirija) nakon poraza ISIS-a (grupe “Islamska država“) ili onoga što je preostalo u Siriji i Iraku.
Štaviše, Tramp je primetio da neprijateljstvo protiv njegovih snaga u Iraku raste: iračke snage bezbednosti (Hashd al-Sha’bi) su obećale osvetu SAD-u nakon uništenja njihove komandne i kontrolne pozicije na iračko-sirijskoj granici, od strane nepoznatih aviona (veruje se da su izraelski), sa posebnim naređenjima da stanu i unište terorističke grupe ISIS-a koje prelaze u Irak.
Izvori smatraju da predsednik Tramp nije spreman – uprkos njegovoj strastvenoj podršci Izrelu – da vidi kako američke snage plaćaju cenu igre koju je Izrael odlično igrao decenijama.
Ruski izvori koji su uključeni u pripremu samita između Putina i Trampa, veruju da je ruski predsednik ponudio dovoljno argumenata američkom predsedniku da napusti Levant pre nego što SAD upadnu u sirijsko-iračku močvaru.
[adsenseyu1]
Ključ za postizanje ovog cilja je da Tramp ima dovoljno elemenata da garantuje sigurnost Izraela – po njegovom mišljenju – bez iranskih ili snaga Hezbolaha raspoređenih na liniji razvajanja iz 1974. godine. Ali naravno, Rusija ne može ponuditi nikakvu garanciju da Sirija neće tražiti nazad okupiranu teritoriju na Golanskoj visoravni.
U stvari, Damask nije zabrinut sa ponudama bilo kakve garancije Izraelu. Ipak, pošto centralnoj vladi nisu potrebne strane jedinice raspoređene u zemlji nakon što se oslobodi sva sirijska teritorija koja je okupirana posle 2011. godine (uključujući i sever), sirijski predsednik Bašar al Asad može garantovati kontrolu nad sirijskom vojskom širom zemlje.
Jedini izuzetak ostaje na granici između Libana i Sirije, gde je potrebna bliska saradnja sa de fakto silama na terenu sa obe strane kako bi se sprečilo krijumčarenje oružja i prolaz džihadista preko granica.
Rusi smatraju da su SAD i Izrael prihvatili poraz zacrtanog cilja “promene režima“ u Siriji i da je ovaj neuspešni pokušaj, nakon više od 7 godina rata, ojačao “Osu otpora“ uprkos milijardama dolara uloženih u odvajanje Sirije od ove “ose.“
Štaviše, poznato je da je Obamina administracija bila ta koja je omogućila ISIS-u da raste bez blagovremene intervencije za zaustavljanje toga, kreirajući lokalnu silu, u Iraku koji je neprijateljski nastrojen prema SAD.
Američki establišbment strahuje da će njihovo prisustvo u Siriji na granicama sa Irakom stvoriti veću štetu odnosu Amerike i Iraka, koji je još uvek “pod kontrolom“ premijera Hajdara Abadija. Pretnja koju je Kataeb-Hizballah Irak pokrenuo protiv američkih snaga i koju je pomenuo libanski lider Hezbolaha Sajed Hasan Nasarlah, stvorila je ozbiljnu zabrinutost među američkim vojnim osobljem i unutar političkog rukovodstva, čiji je cilj izbegavanje iskustva iz perioda od 2003-2011. godine (kada su napadnuti i od Sunita i Šiita tokom američke okupacije Iraka).
Sa druge strane, američki establišment traži od Rusije podršku za inicijativu “posao veka“ koja se odnosi na Palestince. Rusija veruje da je ovo američko-izraelski manevar za zamenu Sirije sa Palestinom, i da je to nerealno.
Rusija nema moć nad Palestincima da nametne dogovor. Štaviše, ako Rusi rasporede redovne snage u Siriji i izvade Asada iz “Ose,“ Rusi će držati mrtvu kartu. Značaj Sirije su njene granice sa Izraelom, njene veze sa Palestincima i sa Irakom i Hezbolahom. Ako bi Rusija oduzela taj privilegovani položaj Sirije na Bliskom istoku, Moskva bi kontrolisala zemlju bez moći.
I SAD i Rusija znaju da Tramp nestrpljivo čeka da se njegov establišment složi sa povlačenjem njihovih snaga iz Sirije. Stoga, nema potrebe za bilo kakvim ustupcima koje Rusije ne može da ispuni.
Moskva želi da održi dobre odnose sa Vašingtonom – što su mnogi ruski zvaničnici preneli i Damasku i Teheranu. Štaviše, Rusija i SAD su svesne da sirijske i iračke snage otpora treba samo jedan cilj da slede u narednim godinama: napad na američke snage.
Webtribune.rs
