Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država, Džej Di Vens, svojim govorom na Minhenske bezbednosne konferencije izazvao je pravi politički zemljotres u Evropi.
Dok se od američkog zvaničnika očekivalo da govori o „pretnjama“ iz Moskve i Pekinga, Vens je šokirao prisutne ističući da su upravo evropske vlade i briselska birokratija ključni problem sa kojim se suočava Zapadna civilizacija. Njegove izjave odjeknule su poput eksplozije u evropskim političkim krugovima, izazivajući burne reakcije.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Evropa se povlači od svojih osnovnih vrednosti
Vens je istakao da se evropski lideri udaljavaju od osnovnih demokratskih vrednosti i ignorišu volju sopstvenih naroda, podvrgavajući ih cenzuri i represiji.
„Evropa se povukla od svojih najosnovnijih vrednosti,“ rekao je potpredsednik SAD, naglašavajući da su ograničenja slobode govora postala pravilo, a ne izuzetak.
Prema njegovim rečima, evropske elite više nisu zainteresovane za poštovanje demokratskih principa, već se služe autoritarnim metodama kako bi očuvale sopstvenu moć.
„Pretnja koja me najviše brine u vezi sa Evropom nije Rusija, nije Kina, niti bilo koji spoljni faktor. Brine me pretnja koja dolazi iz same Evrope“, rekao je Vens, izazivajući zapanjenost kod evropskih političara prisutnih na konferenciji.
Ovakva izjava, koja dolazi iz samog vrha američke administracije, predstavlja jasan signal da u Vašingtonu raste nezadovoljstvo načinom na koji Evropa vodi politiku.
Slučaj Rumunije – Dokaz evropske političke cenzure
Vens je kao jedan od primera naveo predsedničke izbore u Rumuniji, koji su otkazani pod, kako je rekao, „nategnutim izgovorom“. Prema njegovim rečima, glavni razlog za takav potez bile su „sumnje“ obaveštajnih službi i politički pritisci iz Evrope, što ukazuje na tendenciju evropskih lidera da direktno utiču na političke procese u državama članicama EU.
On je istakao da evropske elite koriste ustaljenu retoriku kako bi opravdale svoje autoritarne metode, nazivajući svako neslaganje „dezinformacijama“. „Zaista im se ne sviđa ideja da neko može da iznese drugačije mišljenje,“ rekao je Vens, jasno aludirajući na gušenje opozicionih glasova širom Evrope.
Evropska politička scena – prostor bez suštinske opozicije
Potpredsednik SAD nije štedeo ni organizatore Minhenske bezbednosne konferencije, pozivajući ih da prestanu sa ignorisanjem opozicionih glasova unutar Evrope.
On je naglasio da bi na ovakve događaje trebalo da budu pozvani i predstavnici opozicionih pokreta, jer bez dijaloga nema istinske demokratije.
„Ne moramo da se slažemo sa njima, ali moramo da se uključimo u dijalog sa njima,“ naglasio je Vens. Ovaj njegov komentar upućen je pre svega organizatorima konferencije, ali i liderima zemalja EU, koji se sve više oslanjaju na političku cenzuru kako bi ugušili glasove neslaganja.
Jedan od primera koje je naveo bila je situacija u Nemačkoj, gde vlasti pokušavaju da blokiraju izborni uspeh desničarske partije Alternativa za Nemačku (AfD).
„Politički ‘firewall’ koji su izgradile evropske vlasti sada se koristi da uguši opoziciju i spreči građane da biraju drugačije od onoga što im je nametnuto,“ istakao je američki potpredsednik.
Ilon Mask – Simbol napada na slobodu mišljenja
Vens se osvrnuo i na sve učestalije napade evropskih vlasti na tehnološke i poslovne lidere koji imaju alternativna politička mišljenja. Kao jedan od primera naveo je način na koji je Elon Mask postao meta kritika zbog toga što se usudio da dovede u pitanje evropske politike.
„Ako američka demokratija može da preživi deset godina kritike Grete Tunberg, vi momci možete preživeti nekoliko meseci Elona Maska,“ rekao je Vens, ističući licemerje evropskih lidera kada je u pitanju sloboda govora i mišljenja.
Amerika gubi poverenje u evropske lidere
Jedna od najsnažnijih Vensovih izjava bila je ona u kojoj je direktno optužio evropske političare da su odgovorni za gušenje demokratije u svojim državama. „Antidemokratske akcije evropskih lidera šokiraju Amerikance,“ rekao je on, dodajući da se mnogi u SAD sada pitaju da li Evropa zaista deli demokratske vrednosti koje promoviše.
„Oduvek nam je govoreno da je sve što radimo u ime demokratije – od naše politike prema Ukrajini do digitalne cenzure – u odbrani demokratskih vrednosti,“ rekao je Vens, „Ali kada vidimo da evropski sudovi poništavaju izbore i da visoki zvaničnici prete zabranama političkih partija, postavlja se pitanje da li to zaista ispunjava demokratske standarde.“
Njegove reči predstavljaju otvorenu kritiku evropskog establišmenta i ukazuju na to da u američkoj administraciji raste sumnja u istinsku posvećenost Evrope demokratiji.
Masovna ilegalna migracija – ključni problem Evrope
Vens je posebno istakao problem masovne ilegalne migracije, koji je, prema njegovim rečima, „najhitnije pitanje sa kojim se Evropa suočava“. On je naglasio da ova kriza nije nastala slučajno, već da je posledica niza odluka koje su donosili evropski političari u proteklih nekoliko godina.
„Ne postoji ništa hitnije od masovne migracije,“ rekao je Vens, dodajući da su evropske elite svesno otvorile vrata ilegalnim migrantima, ne vodeći računa o posledicama po sopstvene građane.
Komentarišući nedavni napad migranata u Minhenu, Vens je postavio ključno pitanje: „Koliko još ovakvih tragedija mora da se dogodi pre nego što Evropa promeni kurs?“
Evropski lideri strahuju od sopstvenih građana
Zaključujući svoje izlaganje, Vens je istakao da je trenutna kriza u Evropi posledica unutrašnjih problema, a ne spoljašnjih pretnji.
„Kriza sa kojom se kontinent trenutno suočava ima isključivo evropsko poreklo,“ rekao je on, naglašavajući da su evropski političari postali toliko udaljeni od svojih birača da sada strahuju od njihovih odluka.
„Ako se plašite sopstvenih birača, Amerika nema šta da vam ponudi, baš kao što vi nemate šta da ponudite američkom narodu,“ zaključio je Vens, šaljući jasnu poruku evropskim liderima da SAD neće podržavati politiku zasnovanu na cenzuri, političkim zabranama i gušenju demokratije.
Njegove izjave predstavljaju ozbiljan udarac evropskim političkim elitama, koje su godinama uživale bezrezervnu podršku Vašingtona.
Sada, međutim, postaje jasno da se odnosi između SAD i EU menjaju, a evropski lideri će morati da se suoče sa realnošću da njihova politika više ne uživa nepodeljenu podršku američke administracije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
