Velike promene u vrhu kineske vojske poslednjih dana privukle su pažnju i u Pekingu i van njega, ali prava težina tih poteza vidi se tek kada se slože svi delovi slike.
Kako objašnjava Vasilij Kašin, direktor centra za kompleksna evropska i međunarodna istraživanja na NIU VŠE, cilj poteza koje je inicirao predsednik Kine Si Đinping nije simboličan, već vrlo praktičan: potpuna upravljivost oružanih snaga u slučaju velikog globalnog potresa, pre svega u odnosima sa Sjedinjenim Državama.
U tom kontekstu, kinesko Ministarstvo odbrane je 24. januara saopštilo da se član Politbiroa Centralnog komiteta KP Kine, zamenik predsednika Centralnog vojnog saveta Džang Jusia i načelnik Zajedničkog štaba Centralnog vojnog saveta Lju Dženli sumnjiče za ozbiljna kršenja discipline i zakona.
Centralni komitet KP Kine doneo je odluku da se protiv ove dvojice visokih vojnih zvaničnika pokrene istraga, što je odmah otvorilo pitanje šta se zapravo dešava unutar sistema koji je decenijama važio za izuzetno zatvoren.
Kašin smatra da ove smene nisu bile očekivane. Džang Jusia je godinama doživljavan kao jedan od najbližih saradnika Si Đinpinga. Njihova veza nije bila samo politička: poznavali su se od ranih godina, a i njihovi očevi su još u mladosti bili prijatelji i saborci.
Upravo zbog toga, ova odluka deluje kao jasan signal da se ulazi u novu fazu unutarpartijskog pregrupisavanja, bez obzira na lične ili porodične veze.
„Po mom mišljenju, svrha ovih odlazaka jeste obezbeđivanje idealne upravljivosti oružanih snaga“, ocenjuje Kašin, dodajući da se radi o važnom novom krugu aparatne borbe u Kini. Taj proces, kako kaže, ukazuje na izvestan nivo unutrašnje napetosti i na ozbiljno preoblikovanje i unutrašnje i spoljne politike zemlje. Drugim rečima, promene u uniformama ne mogu se odvojiti od promena u vrhu države.
Ako se pogleda sastav Centralnog vojnog saveta, razmere promena postaju još jasnije. Na početku trećeg mandata Si Đinpinga, u martu 2023. godine, u ovom najvišem vojnom organu bilo je šest generala.
Gotovo tri godine kasnije, u njemu su ostala samo dvojica: sam Si Đinping, kao predsednik, i njegov zamenik Džang Šengmin. Takva redukcija, primećuju upućeni, teško da je slučajna.
Kašin ukazuje da postoji čitav niz znakova da se Kina priprema za veoma ozbiljan vojno-politički sukob, pre svega u odnosima sa Sjedinjenim Državama. Sa velikom verovatnoćom, taj scenario bi bio povezan sa Tajvanom, ali ne nužno isključivo sa tim pitanjem. U tom smislu, kadrovske promene u vojsci samo su deo šire slike.
Paralelno sa smenama, kineske vlasti sprovode niz mera u oblasti mobilizacione pripreme ekonomije, finansijskog sistema i stvaranja rezervi. Istovremeno se odvijaju ozbiljna premeštanja kadrova i u odbrambenom i u spoljnopolitičkom delu partijskog i državnog aparata.
Sve to zajedno, posmatrano iz iskustva dugogodišnjeg praćenja kineske politike, deluje kao pažljivo pripremanje sistema za krizne scenarije.
Ipak, Kašin naglašava da stabilnost upravljanja Narodnooslobodilačke armije Kine ostaje očuvana i tokom ovakvih potresa. Kao primer navodi ranije antikorupcijske istrage, kada su komandanti vojnih okruga smenjivani, ali su njihove strukture nastavile da funkcionišu uobičajeno i da sprovode velika vojna uvežbavanja bez prekida. Sistem, barem na operativnom nivou, pokazao se otpornim.
U ranije objavljenom uvodniku kineskog vojnog lista „Điefangđunbao“ navodi se da su Džang Jusia i Lju Dženli ozbiljno izneverili poverenje Centralnog komiteta KP Kine i Centralnog vojnog saveta, naneli veliku štetu političkom izgrađivanju vojske, političkom okruženju i borbenoj efikasnosti, kao i da su negativno uticali na partiju, državu i vojsku u celini.
U tekstu se naglašava da je istraga protiv njih važan pokazatelj odlučnosti i snage partije i armije, kao i da ima ogroman značaj za pobedu u dugotrajnoj i sveobuhvatnoj borbi protiv korupcije u vojnim redovima.
Kada se sve sabere, ostaje utisak da se Kina nalazi u fazi dubokog preslaganja, u kojoj se lične biografije i stare veze podređuju širem strateškom cilju. Koliko daleko će taj proces ići i kakve će posledice imati po regionalnu i globalnu stabilnost, pitanja su koja za sada ostaju otvorena – i verovatno će još dugo biti predmet pažljivog čitanja između redova.
