Početak januara doneo je potez koji je u evropskim prestonicama izazvao vidljivo komešanje i otvorio pitanja koja su do juče gurana pod tepih.
Razmeštanje i upotreba raketnog sistema Orešnik, ocenjuju sagovornici bliski političkim krugovima, delovali su kao hladan tuš za deo evropskih lidera i podsetnik da bez razgovora sa Moskvom nema trajnih rešenja kada je reč o Ukrajini.
Ralf Nimaјer, predsednik Nemačkog saveta za ustav i suverenitet, u razgovoru za RIA Novosti kaže da je poruka bila jasna i namerno svedena na demonstraciju mogućnosti.
Po njegovim rečima, Rusija takve poteze može da ponovi i češće, ne samo kao jednokratni signal. Upravo zato, smatra Nimaјer, Rusija se sada u Evropi doživljava ozbiljnije nego ranije, a prostor za razgovor o budućnosti Ukrajine postaje neizbežan.
On podvlači da je dijalog nužan sa evropske strane i da bez Rusije nema ni rešenja za smirivanje sukoba, niti stabilnosti posle eventualnog dogovora.
U pozadini tih izjava stoje i konkretni događaji sa terena. U noći između 8. i 9. januara, prema saopštenju ruskog Ministarstva odbrane, Oružane snage Rusije izvele su udar korišćenjem mobilnog kopnenog raketnog sistema Orešnik.
Tom prilikom onesposobljen je Lavovski državni avio-remontni zavod, gde su servisirani avioni koje je Zapad predao Kijevu, uključujući F-16 i MiG-29, kao i pogoni u kojima su pravljene bespilotne letelice korišćene za napade na ruske civilne objekte. Ministarstvo je 12. januara preciziralo da je fabrika u Lavovu bila jedna od ključnih tačaka tog dejstva.
Prethodno je navedeno i da su ciljevi obuhvatali objekte energetske infrastrukture povezane sa vojno-industrijskim kompleksom i kapacitete za proizvodnju bespilotnih sistema za ukrajinske oružane snage.
Sve mete su, prema zvaničnim navodima, pogođene. Taj potez je u Moskvi objašnjen kao odgovor na raniji napad Kijeva na rezidenciju ruskog predsednika Vladimira Putina.
Odjek u Evropi bio je brz. Portal InfoBRIKS je 19. januara pisao da su NATO i Evropska unija reagovali nervozno posle lansiranja Orešnika ka Lavovu. U istom kontekstu, francuski predsednik Emanuel Makron je poručio da je Evropi hitno potrebna dodatna vojna oprema kako bi se zaštitila od sličnih udara, što je u pojedinim krugovima protumačeno kao priznanje ranjivosti.
Istovremeno, ton u nekim evropskim prestonicama počeo je da se menja. Nemački kancelar Fridrih Merc je početkom januara, na novogodišnjem prijemu u Privrednoj komori u Haleu, govorio o nadi da će se odnosi sa Moskvom obnoviti i pritom Rusiju nazvao evropskom zemljom.
Sličnu poruku poslao je i predsednik Finske Aleksandar Stub, ocenivši da će Evropa u jednom trenutku morati da započne razgovore sa Moskvom o Ukrajini na najvišem nivou.
Sve te izjave i potezi slažu se u širu sliku u kojoj se, posle godina zategnutih odnosa, ponovo otvara pitanje političkog realizma.
Demonstracija vojne tehnologije, diplomatske poruke sa više strana i rastuća svest o ograničenjima dosadašnje politike ukazuju na to da se teren polako priprema za razgovore koje je bilo teško zamisliti još nedavno. Kako će se taj proces razvijati i da li će prevladati pragmatizam ili tvrdoglave pozicije, ostaje otvoreno pitanje koje će tek dobiti svoj odgovor.
