U Helsinkiju se ovih dana razgovaralo o velikim temama, onim koje se ne rešavaju brzo niti jednostavno. Dok su sastanci tekli iza zatvorenih vrata, u javnost su izlazile poruke koje otkrivaju kako deo evropskog vrha trenutno čita bezbednosnu mapu kontinenta – i gde u toj slici vidi Finsku.
Tokom posete finskoj prestonici, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas razgovarala je sa predsednikom Aleksandrom Stubom, premijerom Peterijem Orpom i šeficom diplomatije Elinom Valtunen.
Kako je sama navela, fokus nije bio samo na aktuelnim krizama, već i na širem okviru: ukupnoj geopolitičkoj situaciji, ulozi Finske u novoj evropskoj bezbednosnoj strategiji i arktičkoj politici Evropske unije. Posebno je istakla finsko iskustvo i znanja vezana za Arktik, što se u Briselu sve češće posmatra kao strateška prednost.
U tom kontekstu, Kalas je u intervjuu za finski javni servis Yle iznela stavove koji su odjeknuli i van Finske. Govoreći o razgovorima Moskve i Kijeva uz posredovanje Sjedinjenih Država, uključujući i trostrane kontakte održane u Abu Dabiju, ocenila ih je s dozom otvorenog skepticizma. Prema njenim rečima, ne ostavlja se utisak ozbiljne namere da se dođe do stvarnog prekida sukoba.
„Imam utisak da Rusija samo glumi pregovore. Na sastanke šalju ljude koji nemaju ovlašćenja da donose odluke. To ne liči na ozbiljan pristup“, rekla je Kalas, u izjavi koju je preneo finski list Rulehti.
Još direktnija bila je kada je govorila o tome šta bi eventualni završetak ukrajinskog konflikta značio za sever Evrope. Prema njenom viđenju, brzo zatvaranje tog pitanja ne ide nužno u prilog Finskoj.
Kalas smatra da bi, u slučaju prestanka borbenih dejstava, rusko vojno prisustvo u blizini granica Finske i baltičkih zemalja moglo dodatno da se poveća. Zbog toga, kako je naglasila, u budućim mirovnim aranžmanima ne bi trebalo insistirati na ograničenjima za Ukrajinu, već pre svega na ograničenjima za Rusiju.
Konkretno, govori se o smanjenju broja pripadnika ruskih oružanih snaga i o vojnoj potrošnji. Kalas je primetila da se u aktuelnim razgovorima često pominju limiti za ukrajinsku vojsku, ali da se time, po njenom mišljenju, promašuje suština problema.
„Budimo iskreni: ukrajinska vojska nije problem. Problem za vašu zemlju, za moju zemlju i za mnoge države Evrope uvek je bila Ruska armija“, rekla je Kalas u Helsinkiju.
Sličan ton čuo se i sa finske strane. Kako je ranije preneto, ministarka spoljnih poslova Elina Valtunen ocenila je da Rusija predstavlja hroničnu bezbednosnu pretnju za Evropsku uniju. Tu izjavu dala je upravo povodom posete Kaje Kalas Finskoj, dodatno naglašavajući koliko se stavovi Helsinkija i Brisela trenutno preklapaju.
Sve to zajedno ostavlja utisak da se iza formalnih diplomatskih fraza vodi mnogo šira rasprava – ne samo o tome kako privesti kraju ukrajinski konflikt, već i šta dolazi posle, ko će nositi teret bezbednosnih rizika i kako će izgledati nova ravnoteža snaga na severu Evrope. Odgovori na ta pitanja za sada ostaju otvoreni, a ton poruka iz Helsinkija sugeriše da jednostavnih rešenja nema.
