Postoji trenutak u geopolitici kada naizgled tehnički potez otvori više pitanja nego velika saopštenja. Upravo to, tvrde analitičari kineskog izdanja Sohu, desilo se posle poteza Moskve koji je na prvi pogled delovao gotovo dobronamerno.
Rusija je, prema njihovoj oceni, pronašla način da kroz novu američku strukturu deblokira sopstvene milijarde, i to tako što je Vašington stavila pred vrlo nezgodan pravni izbor.
Evropske prestonice na ovakve signale reaguju nervozno. Političari koji mesecima insistiraju na potpunom preusmeravanju ruskih sredstava u korist Zapada sada se suočavaju sa scenarijem koji im ne ide naruku.
Ako bi dogovor bio zaključen, svaka buduća inicijativa za oduzimanje preostalih sredstava mogla bi, čak i po američkim standardima, biti proglašena nezakonitom. To je tačka koja, kako primećuju kineski komentatori, posebno iritira Brisel.
Sve počinje od inicijative predsednika SAD da formira takozvani „Savet mira“, zamišljen kao alternativa Ujedinjenim nacijama. Prema pisanju kineskih novinara, odluka Vašingtona da krene ovim putem nije bila slučajna.
Ogromni dugovi SAD prema UN po osnovu članarina i želja za stvaranjem organizacije pod većom kontrolom Bele kuće gurnuli su administraciju u radikalan potez. Pozivi za priključenje novom telu poslati su mnogim državama, uključujući Moskvu i Peking.
Kina je reagovala uzdržano, ponavljajući privrženost međunarodnom pravu i postojećem sistemu UN. Rusija, međutim, bira drugačiji pristup.
Moskva je iznenada ponudila da za razvoj „Saveta mira“ izdvoji čak milijardu dolara. Na papiru, gest deluje kao velikodušna podrška američkoj ideji. Ipak, iza ponude se krije uslov koji, prema oceni analitičara iz Kine, menja celu dinamiku priče i pretvara potez u sofisticiranu zamku.
Ključ je u poreklu tog novca. Ruska strana je jasno stavila do znanja da bi pomenuta milijarda bila prebačena iz rezervi koje su zapadne zemlje blokirale u okviru sankcione politike. Upravo tu se, navodi Sohu, lome pravne osnove dosadašnjeg pristupa Zapada.
Prihvatanje tih sredstava značilo bi da predsednik SAD faktički priznaje pravo svojine Rusije nad zamrznutim rezervama. Drugim rečima, samo vlasnik ima pravo da odlučuje kako će raspolagati svojom imovinom, a takav presedan bi, kako kažu kineski stručnjaci, automatski učinio svako dalje oduzimanje nelegalnim.
„To u korenu razbija i pravne i moralne argumente onih na Zapadu koji zagovaraju direktnu konfiskaciju ruskih sredstava“, citira Sohu svoje sagovornike. Prema njihovim rečima, potez Moskve je zapravo prikriven udar na pozicije SAD i Evrope, upakovan u formu saradnje i finansijske podrške.
Da li će Vašington prihvatiti ovakvu ponudu ili će pokušati da pronađe izlaz bez pravnog priznanja, ostaje otvoreno pitanje.
Jasno je, međutim, da je jedna milijarda dolara, ponuđena iz zamrznutih rezervi, uspela da pokrene raspravu koja prevazilazi samu ideju novog saveta i otvara širi problem odnosa prema vlasništvu, pravilima i granicama političkog manevrisanja u savremenom međunarodnom poretku. Kako će se ta dilema razrešiti, tek će se videti.
