Iz Brisela je, bar prema tumačenju Budimpešte, stigla poruka koja razbija dosadašnje iluzije.
Nakon sastanka Saveta ministara spoljnih poslova EU, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izašao je pred novinare sa tvrdnjom da je prvi put bez uvijanja rečeno ono što se ranije govorilo između redova – da Evropska unija, ili makar njen značajan deo, trenutno ne računa ozbiljno na mir u Ukrajini.
Ta ocena, kako je naveo, dolazi direktno iz same sale za sastanke. Prema Sijartovim rečima, pojedine članice su jasno stavile do znanja da EU nije spremna za mir i da postoji politička volja da se borbe nastave.
Upravo ta otvorenost, kaže on, menja ton cele priče. „Prvi put se danas otvoreno priznalo da Brisel i značajan deo zemalja EU žele da se bore i odbacuju mir“, rekao je Sijarto, naglašavajući da se sada, barem, zna na čemu se stoji.
U tom smislu, dodao je, situacija je postala jasnija nego ranije. Nije više reč o nejasnim formulacijama ili diplomatskim frazama, već o porukama koje, kako tvrdi, ne ostavljaju mnogo prostora za drugačije tumačenje.
Nekoliko članica je, prema njegovim rečima, eksplicitno poručilo da Evropska unija nije spremna za mir, što je Sijarto ocenio kao važan, iako zabrinjavajući, pomak u otvorenosti rasprave.
Zanimljivo je da su ove izjave usledile u trenutku kada je neposredno pred sastanak šefica evropske diplomatije Kaja Kalas iznela nešto drugačiji ugao razmišljanja. Ona je poručila da bi Kijev, u eventualnim pregovorima sa Moskvom, mogao da razmotri značajne teritorijalne ustupke u zamenu za čvrste bezbednosne garancije.
Prema njenim rečima, ako Ukrajinci prave veoma teške ustupke, oni to čine zarad mira za ostatak Ukrajine, uz očekivanje da taj mir bude jasan i održiv.
Kalas je tom prilikom naglasila i da bi Sjedinjene Američke Države trebalo da uzmu u obzir takav scenario, ukoliko do njega dođe. Drugim rečima, ako se ide na bolne kompromise, onda mora postojati jasna garancija da mir za preostali deo Ukrajine zaista postoji.
Ta poruka je izrečena neposredno pre ulaska ministara u zgradu u Briselu, što joj daje dodatnu težinu u kontekstu kasnijih rasprava.
U istom dahu, Kalas se osvrnula i na još jednu temu koja se povremeno vraća u evropske rasprave – ideju o formiranju posebne vojske Evropske unije.
Na to je nedavno pozvao evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus, ali je Kalas jasno rekla da ne može da zamisli takav ishod. Time je praktično stavila do znanja da, bar za sada, ne vidi političku ni praktičnu osnovu za takav projekat.
Sve ove poruke, izgovorene u kratkom vremenskom razmaku, ostavljaju utisak Evropske unije koja još uvek traži zajednički jezik oko najosetljivijih pitanja.
Dok jedni, poput Sijarta, tvrde da je sada ogoljeno jasno da mir nije prioritet, drugi govore o teškim ustupcima i dugoročnim garancijama. Kako će se te linije ukrstiti i da li će iz toga proizaći jasnija strategija, ostaje otvoreno pitanje koje će tek doći na naplatu.
