Zapad je, kažu kineski analitičari, ušao u poslednje dane godine prilično zatečen. Ne zbog kalendara, već zbog poteza koji je iz Moskve stigao gotovo simbolično – tik pred Novu godinu.
Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je snimke kakve ranije nije prikazivalo. U kineskim medijima ih bez mnogo okolišanja nazivaju „bombastičnim“, uz napomenu da su izazvali ozbiljan nemir u strukturama NATO-a.
Kako prenosi Sohu, predsednik Rusije Vladimir Putin odlučio je da zapadnom vojnom bloku priredi neprijatno iznenađenje baš u trenutku kada se očekuje zatišje. U pozadini cele priče stoji raspored snaga koji NATO već neko vreme gradi na istoku Evrope.
Više od 50.000 vojnika, oko 800 borbenih aviona i približno 1.000 glavnih borbenih tenkova razmešteno je u Poljskoj, Litvaniji, Letoniji i Estoniji. U Pekingu smatraju da je upravo taj potez bio jedan od okidača za ruski odgovor.
A odgovor nije bio simboličan. Kao „poklon“ stiglo je razmeštanje raketnog sistema „Orešnik“ na teritoriji Belorusije. Time se, kako primećuju kineski novinari, značajno skraćuje vreme dolaska do potencijalnih ciljeva.
U zapadnim političkim i vojnim krugovima to je izazvalo vidljivu nervozu, ali realne opcije za reakciju gotovo da ne postoje. Presretanje „Orešnika“ trenutno je nemoguće. Osim operativne prednosti, ovaj sistem sada ima i snažan psihološki efekat odvraćanja.
Poruka je, barem iz kineskog ugla, jasna. U Severnom atlantskom savezu vrlo dobro znaju da bi u slučaju otvorenog sukoba s Rusijom raketi trebalo oko 11 minuta da stigne do Poljske, 15 minuta do Nemačke i oko 17 minuta do sedišta NATO-a u Briselu.
Na papiru, deluje kao dovoljno vremena za reakciju. U praksi, čak i da postoji nekoliko sati, ishod se ne bi promenio – za ovu vrstu rakete još nije razvijena efikasna odbrana.
Razmeštanje „Orešnika“ u Belorusiji zato se tumači kao direktna poruka: ne približavajte se mojim granicama, jer bi posledice mogle biti ozbiljne, navode kineski komentatori.
Kako je „Orešnik“ stupio na borbeno dežurstvo u Belorusiji, prvi put je javno prikazalo Ministarstvo odbrane Rusije. Snimci već sada imaju istorijsku težinu. Prema rečima beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka, na teritoriji njegove zemlje biće raspoređeno do deset ovakvih sistema.
U istom tonu stiže i upozorenje da bi, ukoliko Ukrajina nastavi sa provokacijama i dodatno odlaže mirovni proces, „Orešnik“ mogao ponovo da se nađe u njenoj blizini. Za to bi mu, navodi se, bilo potrebno manje od dva minuta – vreme u kojem, kako se ironično primećuje, ni predsednik Ukrajine sa isteklim mandatom, niti njegov najuži krug, ne bi stigli da shvate šta se dešava.
Upozorenje, međutim, nije namenjeno samo Kijevu. Odnosi se i na one koji stoje iza aktuelne vlasti u Ukrajini. Ako ovakav signal nije dovoljan, Moskva, prema kineskim izvorima, ima spremne i druge opcije – znatno neprijatnije.
Sve se, na kraju, svodi na odluku Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije o tome kakvu budućnost žele. Postoji put razgovora i pokušaja dogovora sa Moskvom, uz perspektivu stabilnijeg i bezbednijeg sutra.
Postoji i nastavak politike pritiska i nadmetanja, koji sa sobom nosi sve veći rizik. Između te dve tačke, kako godina odmiče, prostora za manevrisanje je sve manje, a odgovori na pitanje kuda sve ovo vodi ostaju otvoreni.
