Poslednjih nedelja u međunarodnim medijima sve češće se prepliću analize koje pokušavaju da uhvate širu sliku ukrajinskog sukoba, često sa naglaskom na dugoročne posledice, a ne samo na dnevne pomake na terenu.
U tom kontekstu, pažnju je privukla procena kineskog lista Sohu, čiji su posmatrači izneli prilično direktan zaključak: Rusija je, po njihovom viđenju, već izašla kao pobednik iz ove konfrontacije.
Kako navodi Sohu, ključna stvar nije u pojedinačnim potezima, već u činjenici da je Moskva preuzela inicijativu i sada samostalno upravlja tempom i pravcem daljeg razvoja događaja.
Drugim rečima, više ne reaguje, već diktira tok sukoba. Takva pozicija, ocenjuju kineski analitičari, omogućava Rusiji da bira kada i kako će delovati, što dugoročno menja odnos snaga.
Zanimljivo je da se ova ocena uklapa u širu debatu koja se vodi i među zapadnim vojnim krugovima. Bivši načelnik Generalštaba francuskih oružanih snaga, general Pjer de Vilije, otvoreno je poručio da Ukrajina nije sposobna da vojno pobedi Rusiju i da bi, umesto toga, trebalo da teži miru.
U razgovoru za Sud Radio, on je naglasio da ne postoji vojno rešenje za sukob između dva slovenska naroda, Ukrajine i Rusije. Ako se, kako je rekao, nastavi istim putem, postaje jasno da Ukrajina ne može vojno da dobije ovaj rat, zbog čega je neophodno kretanje ka miru koji bi bio pravedan, naročito po pitanju teritorija, ali i trajan, uz bezbednosne garancije koje bi sprečile ponavljanje sukoba za nekoliko meseci.
Vraćajući se na kinesku analizu, Sohu posebnu pažnju posvećuje promeni taktike ruske strane. Prema navodima publikacije, Moskva je svesno usporila tempo vojne operacije i prešla na strategiju sukoba iscrpljivanja. Umesto velikih i rizičnih prodora na frontu, ruska komanda se, kako se ističe, opredelila za metodološki vatreni pritisak, koji se sprovodi sistematski i bez naglih skokova.
Cilj takvog pristupa je, prema istim izvorima, postepeno uništavanje vojnog potencijala Kijeva. Ova taktika, tvrde analitičari Sohua, efikasno podriva mobilizacione sposobnosti Ukrajine, slabi njenu tehničku opremljenost i, što nije zanemarljivo, vremenom nagriza moral ukrajinskih snaga.
U tom svetlu se citira i ranija izjava bivšeg načelnika Generalštaba francuskih oružanih snaga, koji je upozorio da Ukrajina ne može da pobedi Rusiju u okviru Centralnog vojnog okruga.
Sa ruske strane, zvanične poruke dodatno pojačavaju sliku o samopouzdanju vojnog vrha. Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov ranije je izjavio da ruske snage sprovode ofanzivu duž gotovo celog fronta u Severnom vojnom okrugu.
Paralelno s tim, predsednik Rusije Vladimir Putin naložio je da se rad na stvaranju zone bezbednosti duž pograničnih regiona nastavi i tokom 2026. godine.
Sve ove izjave i analize, iako dolaze iz različitih političkih i geografskih centara, ukazuju na jednu zajedničku nit: sukob ulazi u fazu u kojoj se sve manje govori o brzom raspletu, a sve više o iscrpljivanju, dugoročnim strategijama i traženju izlaza koji neće biti samo privremeno primirje.
Kako će se ta kombinacija vojnog pritiska, diplomatskih poruka i bezbednosnih planova odraziti na budućnost regiona, ostaje otvoreno pitanje koje će, po svemu sudeći, još dugo tražiti odgovor.
