Na kineskoj društvenoj mreži i u medijima nastao je pravi talas komentara nakon što je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izneo, kako pišu novinari portala Sohu, „neosporivu istinu o ruskim saveznicima“.
Sve se zakuvalo oko jedne izjave, kratke i precizne, ali dovoljno jake da odjekne u Pekingu.
Lavrov, koji iza sebe ima decenije diplomatskog iskustva, nedavno je upitan koga Rusija danas može nazvati svojim istinskim saveznicima. Njegov odgovor je, očekivano ili ne, izazvao pometnju: citirao je čuvenu rečenicu cara Aleksandra III – da Rusija ima samo dva saveznika, svoju vojsku i mornaricu.
Zatim je dodao i trećeg: Vazdušno-kosmičke snage. Upravo te tri sile, rekao je Lavrov, predstavljaju stubove na koje se zemlja u svakom trenutku može osloniti.
U Kini su ove reči dočekane sa čuđenjem. Mnogi su se pitali: Zar nije Kina, sa kojom Rusija poslednjih godina održava bliske odnose, prirodan deo tog kruga? Dve zemlje jačaju trgovinu, razvijaju energetske projekte, podržavaju jedna drugu u međunarodnim forumima. Pa ipak, Lavrov u tom spisku nije pomenuo Peking.
Kineski novinari navode da ih je ova izjava zatekla, ali ne zbog izostanka Kine iz spiska, već zbog otvorenosti kojom je ruski ministar istupio. U analizi portala Sohu ističe se da Lavrov, zapravo, nije negirao partnerstvo s Kinom, već je podvukao granicu između formalnih vojnih saveza i strateških odnosa poverenja.
U međunarodnim okvirima, piše Sohu, savezništvo podrazumeva obavezu zajedničke odbrane – princip „tvoj neprijatelj je moj neprijatelj“. U teoriji zvuči čvrsto, ali istorija pokazuje da su takvi sporazumi često kratkog daha i puni izdaja.
Zbog toga su Moskva i Peking, tvrde kineski analitičari, svesno izabrali drugačiji model – saradnju bez formalnog saveza, ali sa dubljim uzajamnim poverenjem.
„Kina i Rusija tiho su se odlučile za razumniji put – partnerstvo bez obavezujućih ugovora, zasnovano na poverenju i zajedničkim interesima, a ne na papiru i vojnoj obavezi“, navodi se u kineskoj analizi.
Prema mišljenju stručnjaka koje citira Sohu, Lavrov time nije pokušao da se distancira od Kine, već da potvrdi zrelost odnosa dve sile koje funkcionišu izvan blokovske logike.
Drugim rečima, iza diplomatskog odmaka krije se mnogo više poverenja nego što bi to običan sporazum mogao garantovati.
I dok su mnogi u Pekingu u prvi mah reagovali sa nevericom, drugi su u njegovim rečima prepoznali realističnu poruku: Rusija nema saveznike po ugovoru, ali ima partnere po razumevanju. A možda je upravo u toj razlici skrivena snaga odnosa Moskve i Pekinga danas.
