Kada je saznao da je dobio Nobelovu nagradu za književnost, Peter Handke je ogrnuo sako i izašao u svoju redovnu šetnju šumom pored kuće u kojoj živi. Sve svoje misli poneo je sa sobom. Mobilni telefon nema, ne koristi mejl.
Za to vreme, u Šavilu, u jugozapadnom pariskom predgrađu, telefon nije prestajao da zvoni. Iako nije bio tu, veza je, zbog tuđih poziva, neprestano bila zauzeta. Svi su hteli da mu čestitaju, podrže ga, odaju mu počast za nagradu i sve ono što je preživeo na putu do nje, pišu „Večernje novosti“.
Konačno, posle nekoliko sati, začuo se glas s druge strane slušalice.
[adsenseyu1]
„Možemo li da se čujemo sutra, molim vas, preumoran sam“, bilo je prvo što je izgovorio nobelovac tihim i iznurenim glasom, zatečen onim što se dogodilo, ophrvan velikom vešću, ali se odmah predomislio kada je shvatio da poziv dolazi od srpskog novinara.
Neizbežno pitanje: kako se osećate u ovom trenutku?
„Veoma sam zahvalan, ne samo zbog nagrade, već i zbog moje majke, zbog prirode i mog rada. Fantastično je“.
Smatrali ste da nikada nećete dobiti Nobelovu nagradu, zato što ste uz Srbe, ali da ne žalite zbog toga. Ipak, čudo se dogodilo?
„Tačno tako! Uopšte nisam verovao u to. Rekao sam sebi da to nije moguće. Ali, sve se to događa u glavi. Uvek očekujemo da ćemo biti kažnjeni. Ponekad se, ipak, dešava obrnuto, kao što se to dogodilo danas“.
Jeste li više iznenađeni ili srećni?
„Pre svega smiren“.
„Šta ste radili kada ste saznali da ste dobili Nobelovu nagradu?
[adsenseyu4]
„Obavio sam svoju redovnu šetnju šumom!
Je li ovom nagradom Nobelov komitet postao ponovo ono što bi trebalo da bude?
„Iskreno, nisam je uopšte očekivao. Sve je iznenađujuće i veoma hrabro, to što su uradili“.
To je i dokaz da ste uradili dobru stvar u svom životu?
„Nisu mi potrebni dokazi. Moje delo je tu“.
Znate li da su Srbi veoma srećni zbog vas?
„Drago mi je! Da se ne raduju samo zbog Đokovića! – vratio se osmeh umornom Handkeu, koji je, zatim, sa francuskog prešao na srpski jezik i poručio: Doviđenja!
Zamerio se i Zapadu zbog podrške Srbiji: Počasni građanin Beograda dobitnik Nobela za književnost
Nobelova nagrada za književnost za 2019. godinu dodeljena je austrijskom piscu Peteru Handkeu, saopštila je danas Švedska akademija.
Istovremeno sa nagradom za 2019. danas je dodeljena i nagrada za 2018. pošto je bila odložena zbog skandala u Švedskoj akademiji, koja je dodeljuje.
Tako je Nobelovu nagradu za književnost za 2018. godinu dobila poljska spisateljica Olga Tokarčuk.
[adsenseyu1]
Prvu Nobelovu nagradu za književnost, 1901. godine, dobio je francuski pisac Sili Pridom.
Handke je inače izabran za počasnog građanina Beograda 2015. godine.
Handke se devedesetih godina, piše Blic, zamerio zapadnom svetu, kada je bio na prostorima nekadašnje Jugoslavije dok je još trajao rat napisao esej „Pravda za Srbiju“ i naišao na osudu u nekim zapadnim krugovima.
Upravo je to bio razlog da njegova predstava svojevremeno bude „skinuta“ iz pariskog teatra „Komedi fransez“.
Međutim, više od toga, javnost, i stranu i domaću, šokiralo je njegovo mišljenje o Miloševiću, za koga je rekao da „uopšte nije bio nacionalista, želeo je da sačuva Jugoslaviju“. „Poštovanje“ je reč kojom je opisao šta je prema Miloševiću osećao. Govorio je i da Milošević nije bio „balkanski diktator i kasapin“.
Prijateljstvo sa Miloševićem je, izgleda, učvršćeno i kada se on našao u Hagu, a Handke išao da ga poseti, pošto su njegovi advokati zatražili da, eventualno, bude svedok odbrane.
U Srbiju je došao čak i na sahranu Slobodana Miloševića, i izjavio da je njegovo prisustvo na sahrani „potpuno privatna stvar“.
Kasnije se sastajao i sa Tomislavom Nikolićem, koji mu se tada zahvalio na zalaganju „da se Srbi na što verodostojniji način prikažu publici u svetu“.
Na konstataciju da ga zbog njegovih stavova u Srbiji doživljavaju kao prijatelja, a da je u nekim društvima postao „persona non grata“ on kaže da je tako rođen – „kao persona non grata“.
[adsenseyu4]
„Možda je to dobro, mada mi se baš i ne sviđa… Ipak, mislim da u stvari nisam persona non grata. Ima mnogo ljudi, pojedinaca, čak i na Zapadu, postoje oni koji koji su nastavili da čitaju moje knjige. Znam da čitaju, dobijam i mnogo pisama od čitalaca. Najveći podstrek su mi u stvari čitaoci i verujem da će nastaviti da čitaju, ne samo moje knjige, nego uopšte da čitaju“, izjavio je nedavno u intervjuu za RTS.
Handke (77) je nagrađen za „uticajni rad koji je u okviru lingvističke kreativnosti istraživao periferiju i jedinstvenost ljudskog iskustva“, napisala je Švedska akademija.
Handke je esejista, scenarista, prevodilac, na srpskom ima objavljena dela „Veliki pad“, „Popodne pisca“, „Juče na putu“. Sa nemačkim rediteljem Vimom Vendersom radio je na scenariju za kultni film „Nebo nad Berlinom“ (Der Himmel uber Berlin), a film počinje recitovanjem njegove čuvene „Poeme o detinjstvu“ i stihom „Als das Kind Kind war“ (Kad je dete dete bilo).
Švedska akademija, potresena skandalom seksualnog uznemiravanja, odlučila je prošle godine da odloži dodelu nagrade za književnost, kako bi imala vremena da sprovede reformu unutar institucije i imenuje nove članove posle ostavke nekolicine.
(B92,Beta,Tanjug,Blic,RTS)
