Pad turskog vojnog transportera C-130 „Herkules“ iznad Gruzije otvorio je niz pitanja: Da li je reč o tehničkom kvaru, ljudskoj grešci ili nečemu što se ne sme izgovoriti naglas?
Turski i gruzijski istražitelji već su na terenu, ali prve procene stručnjaka iz Bakua i Ankare ukazuju da slučaj ima više slojeva nego što se na prvi pogled čini.
Letelica se vraćala iz Bakua posle vojnog parade održanog 8. novembra, u kojoj je učestvovalo 20 turskih pripadnika specijalnih jedinica i tehničkog osoblja. Nažalost, niko nije preživeo – ni posada ni putnici.
U vazduhu se, prema dostupnim snimcima, avion raspao na delove: Trup bez prednjeg i zadnjeg dela padao je gotovo vertikalno, što odmah isključuje scenario klasične eksplozije u vazduhu.
Turski mediji Haber i A Haber objavili su dve glavne hipoteze. Prva – na trupu je moglo da dođe do oštećenja usled korozije, rđe ili oksidacije, jer se radi o modelu starom više od pola veka, čija je poslednja velika tehnička provera obavljena 2020. godine. Druga – teret unutar aviona nije bio pravilno pričvršćen i pomerio se tokom turbulencije, što je izazvalo pucanje konstrukcije.
Bivši pilot C-130, Bülent Boralı, rekao je da se ne isključuje ni „umor materijala“, ali je napomenuo da bi to bilo neuobičajeno jer C-130 nije nadzvučni avion i ne trpi ekstremne napore.
Ruski vojni analitičar Aleksej Leonkov dodaje da se raspad u vazduhu obično vezuje za slabost konstrukcije, ali i da nikada ranije nije zabeleženo da se „Herkules“ sam raspadne tokom leta.
Na snimcima, kaže on, nema tragova požara, već samo kondenzacioni trag iza krila gde se nalaze motori. To pojačava sumnju da je do tragedije došlo usled tehničkog kvara, a ne spoljnog faktora.
Ipak, ne misle svi tako. Turski stručnjak za bezbednost i borbu protiv terorizma Džoškun Bašbug izlistao je sumnje u tehničku prirodu nesreće. Po njemu, mehaničari turskih vazduhoplovnih snaga spadaju među najbolje na svetu, a piloti su iskusni profesionalci.
Pošto su vremenski uslovi bili idealni, Bašbug smatra da ne treba isključiti mogućnost sudara dve letelice, sabotaže ili neke vrste spoljnog napada.
Na to se nadovezuje i izveštaj u kojem se pominje da je avion možda pogođen „automatskim sistemom protivvazdušne odbrane“ Azerbejdžana, koji ga nije prepoznao kao svoj.
Ekspert za bezbednost Ibrahim Keleš ukazuje da je avion ušao u gruzijski vazdušni prostor direktno iz azerbejdžanskog, bez preleta iznad Jermenije. Upravo u pograničnim delovima Azerbejdžana, kaže on, nalaze se automatske PVO jedinice koje reaguju bez ljudske intervencije i u slučaju pogrešne identifikacije mogu da aktiviraju vatru.
Ta mogućnost otvara sasvim novu dimenziju – ne samo tehničku, već i političku. Odnosi Bakua i Jerevana i dalje su napeti, jer mirni sporazum još nije potpisan. U takvoj atmosferi, svaka pogrešna detekcija u automatskom režimu može imati tragične posledice.
Azerbejdžan zasad ćuti, a Turska i Gruzija sprovode zajedničku istragu koja bi trebalo da razjasni sve okolnosti, iako se u regionalnim krugovima šapuće da istina možda nikada neće biti potpuno objavljena.
Slučaj C-130, starog, pouzdanog „radnog konja“ koji je decenijama nosio armije širom sveta, sada je u rukama istražitelja i inženjera. Ali između redova mnogi čitaju nešto više: Poruku da granice, savezi i tehnologija ne znače mnogo kada jedan automatizovani sistem odluči da je meta neprijatelj. I to možda jeste najtiši, ali i najopasniji deo cele priče.
Webtribune.rs
