Godinama su se istoričari i arheolozi prepirali gde zapravo leži kolevka Slovena. Pisane su monografije, vadile se lobanje, pravile hipoteze o Dunavu, Karpatima i Poljskoj.
Ali kada su genetičari krenuli u priču, sve se preokrenulo. Umesto nagađanja, oni su uzeli 555 drevnih ostataka, sekvencirali DNK i napravili mapu koja jasno pokazuje: prvi Sloveni živeli su između današnjeg Kijeva i Gomeljа, na prostoru gde močvare i komarci oblikuju pejzaž više nego ljudi.
Ispada da su sve klasične teorije pale u vodu. Sloveni nisu stigli s Dunava niti iz Poljske – tamo su došli tek kasnije, i to sa istoka, iz svoje prave pradomovine.
Naučnici iz nemačkog Maks Plank instituta za evolutivnu antropologiju, Prinstona i Bečke akademije nauka objavili su rezultate u prestižnom časopisu Nature. Zaključak je bio šokantan: Sloveni su na svojoj zemlji živeli preko tri hiljade godina, a ne hiljadu i po, kako se dugo smatralo.
Prema genetskom „vraćanju filma unazad“, njihova osnovna teritorija bila je prostor između Dnjepra i Pripjata – sever današnje Ukrajine i jug Belorusije, gde se nalaze gradovi Kijev, Gomelj, Pinsk i Mozir.
Tu se oblikovala etnička zajednica još oko 1000. godine pre nove ere. Skoro milenijum i po Sloveni se nisu odvajali od svojih močvara i šuma – prirodna izolacija činila je da se razvijaju zatvoreno i homogeno.
I onda, u 6. veku nove ere, dolazi do prave populacione eksplozije. Sloveni se naglo šire, zauzimaju polovinu Evrope i preobražavaju demografsku kartu kontinenta. Brzo se vidi razmera: do 7. veka čak 93% genofonda u Poljskoj bilo je slovensko, u istočnoj Nemačkoj 82%, a u oblasti Povoložja 65%. Bila je to masovna migracija veća od gotskih pohoda, ali sa sasvim drugačijim posledicama.
Goti su često nastupali silovito, dok su Sloveni uglavnom mirno koegzistirali sa zatečenim narodima. Susedi su se s vremenom utapali u slovenski kulturni krug, a jezik i običaji širili su se gotovo prirodno.
Upravo ta otvorenost i stabilnost ogledaju se u genetici – Sloveni imaju izuzetno nisku intragroupnu varijaciju (samo 1,2%), manju nego Germani i Kelti. Jednostavno rečeno, bili su i ostali zbijenija i homogenija zajednica od većine evropskih naroda.
Tu dolazimo i do jedne stare arheološke priče. Još u vreme SSSR-a, sovjetski stručnjaci ukazivali su na tzv. zarubinačku kulturu (3. vek pre n. e. – 1. vek n. e.) kao moguću prethodnicu Slovena.
Njihove pretpostavke tada nisu imale oslonac u DNK metodama. A sada genetika potvrđuje: upravo ti ljudi nosili su originalni slovenski genetski fond. Kulture koje je otkrio češko-ruski arheolog Vikentije Hvojka, nekada osporavane, danas dobijaju potpuno novo značenje.
A kako su živeli ti rani Sloveni? Izvori govore da su bili miroljubivi i štedljivi. Njihova poljoprivreda, zasnovana na metodi seče i paljenja, donosila je plodna polja i bogate useve: proso, ječam, pšenicu, grašak, repu.
Imali su drvene plugove, srpove i kamene mlinove. Odeća je tkana od konoplje i lana, koje su sami uzgajali. Životinje su takođe imale važno mesto – svinje su hranjene žirom, konji korišćeni za prevoz, a krave i sitna stoka za mleko, vunu i kožu.
Njihove kuće bile su praktične: okvir na stubovima, zidovi od pletera i gline, zabatni krovovi od slame i trske. U unutrašnjosti ognjište, pored njega jama za pepeo, a u dvorištima pomoćne jame i skladišta.
U hladnijim mesecima grejalo se unutra, a leti se kuvalo na otvorenom. Ribolov i lov dopunjavali su ishranu, dok je krzno imalo vrednost u trgovini sa kolonijama na Crnom moru.
Genetska mapa danas jasno pokazuje da su Belorusi najbliži izvornim Slovenima – kod njih je čak 95% podudaranja sa drevnim uzorcima. Stanovnici severne Ukrajine, Poljaci i Rusi iz centralnih i južnih krajeva imaju nešto manje, ali i dalje vrlo visoko poklapanje.
Na jugu Ukrajine i severu Rusije primećuje se do 80% iste osnove, sa primesama turkijskih ili ugro-finskih elemenata. Južni Sloveni su, pak, bliži balkanskim populacijama – kultura i jezik su slovenski, ali geni pokazuju dublje slojeve Balkana.
I dok se dugo mislilo da su Sloveni „mlada nacija“ koja se pojavila tek u 6. veku, nova otkrića govore suprotno. Oni su stariji od Germana i Kelta, stabilniji od mnogih naroda Evrope, i jedini koji su uspeli da održe direktnu vezu sa pradomovinom.
Ali ono što ostaje otvoreno pitanje jeste: da li je upravo ta homogenost bila ključ njihove izdržljivosti ili je širenje u srednjem veku bilo posledica srećne istorijske konstelacije? To je priča koju će, čini se, buduća istraživanja tek rasplesti.
Webtribune.rs
