Bolnica Petra Držaja u ljubljanskoj Šiški dobiće treći trakt odnosno severni aneks. U proširenoj bolnici radiće Nacionalni urgentni centar koji će pružati medicinsku negu za potrebe vojske, ali će istovremeno služiti i građanima u okviru javnog zdravstva
Zaposlene u Univerzitetskom kliničkom centru Maribor iznenadilo je ovih dana obaveštenje o „raspoređivanju na radnu dužnost u slučaju vanredne situacije ili rata“.
Medicinskom i drugom bolničkom osoblju dato je da potpišu izjavu o pružanju medicinske pomoći u slučaju rata. Navodno su i neke druge bolnice širom Slovenije dobile uputstvo da zaposleni potpišu slične izjave.
Iz UKC Maribor su potvrdili da su informacije tačne.
„Univerzitetski klinički centar Maribor je deo kritične infrastrukture u Republici Sloveniji i subjekat je kontinuiranog rada, ima svoj odbrambeni plan, obaveštenje je u skladu sa tim planom prosleđeno zaposlenima 10. oktobra 2024. godine. Zakon o odbrani nas obavezuje da prosledimo to obaveštenje“, objasnili su iz rukovodstva bolnice.
„Naglašavamo da se radi samo o upoznavanju o mogućnosti angažovanja u slučaju vanredne situacije“, dodali su.
Kao što proizilazi iz obaveštenja, klinički centar je o ratnom rasporedi informisao samo one zaposlene koji ispunjavaju sledeće „kriterijume“:
Sve koji su državljani Republike Slovenije, sa prebivalištem u Republici Sloveniji;
Sve žene koje još nisu navršile 55 godina i sve muškarce koji još nisu dopunili 63 godine;
Nemaju potpisan ugovor sa Ministarstvom odbrane za služenje u rezervnom sastavu Slovenačke vojske;
Nisu raspoređeni u civilnu zaštitu ili upisani u posebnu evidenciju dobrovoljaca u snagama za zaštitu, spasavanje i pomoć Republike Slovenije.
Vest koja stiže iz Maribora nije jedina te vrste. Gotovo istovremeno je Sloveniju iznenadila i vest da Ministarstvo odbrane (MORS) gradi vojnu bolnicu u Ljubljani.
Bolnica Petra Držaja u ljubljanskoj Šiški dobiće treći trakt odnosno severni aneks. U proširenoj bolnici radiće Nacionalni urgentni centar koji će pružati medicinsku negu za potrebe vojske, ali će istovremeno služiti i građanima u okviru javnog zdravstva.
„Srljamo li u rat, pa nam treba nova vojna bolnica?“, pitaju korisnici društvenih mreža, dok neki podsećaju da je u Ljubljani do otcepljenja Slovenije od Jugoslavije delovala „Mladika“, renomirana vojna bolnica u kojoj su radili izvrsni lekari zaposleni u JNA, a koja je posle 1991. zatvorena da bi se u taj kompleks zgrada uselilo slovenačko ministarstvo spoljnih poslova.
U novim prostorijama koje će biti priključene bolnici Petra Držaja biće najmanje 160 bolničkih kreveta, a vrednost projekta je 87 miliona evra. Pored toga, slovenačko ministarstvo odbrane planira osnivanje i „Situacionog centra za sajber odbranu“ vrednog 33 miliona evra, koji će, što se troška tiče, biti uključen u napore da se ispuni obaveza prema NATO-u o dva odsto izdvajanja BDP-a iz budžeta za odbranu.
Na nedoumicu zašto je slovenačka vlada sve te odluke donela tako naprečac, odgovore nude planovi NATO pakta u vezi sa – ratom sa Rusijom. U slučaju velikog sukoba sa Rusijom, NATO bi morao da zbrine veliki broj ranjenika bez mogućnosti da ih sa fronta preveze vazdušnim putem na lečenje, izjavio je menadžer logistike zapadnog vojnog bloka.
General-potpukovnik Aleksandar Solfrank, šef NATO-ove Zajedničke komande za podršku i omogućavanje (JSEC), u intervjuu za agenciju Rojters opisao je probleme sa kojima će se jedinice suočiti.
„Biće izazov brzo obezbediti visokokvalitetnu negu za, u najgorem slučaju, veliki broj ranjenih.“
Okruženje hipotetičkog sukoba sa Rusijom bilo bi potpuno drugačije od onoga sa kojim su se suočile Amerika i njeni saveznici u Avganistanu i Iraku, dodao je Solfrank.
Za razliku od pobunjenika na Bliskom istoku, Rusija ima vojne sposobnosti da ugrozi avione NATO-a, upozorava Solfrank, zato predviđa da će se evakuacije ranjenika obavljati suvozemnim putem.
„Kako bismo razradili planove, moramo razmotriti sve opcije za transport velikog broja ranjenika u medicinske ustanove, što uključuje železničke kompozicije, eventualno i autobuse“, rekao je zvaničnik NATO-a.
NATO ujedno priprema planove za raspoređivanje desetina hiljada američkih vojnika uzduž „kopnenih koridora“ u zapadnoj Evropi u slučaju rata sa Rusijom, rekao je za britanski „Telegraf“ viši strateg Alijanse.
Prošle godine su se članice zapadnog vojnog pakta predvođenog Amerikom složile da stave u priču 300.000 vojnika spremnih za slanje u rat, navodno kao odgovor na potencijalni ruski napad. A onda su potonje vežbe obuke razotkrile birokratske prepreke i uska grla u infrastrukturi koja onemogućavaju brz transfer ljudstva i materijala po kontinentu.
Glavni put za američke trupe u slučaju rata sa Rusijom išao bi preko holandske luke Roterdam do Nemačke i Poljske, navodi se u izveštaju. Alternativni koridori bi iz Italije vodili preko Slovenije i Hrvatske do Mađarske, a iz Grčke i Turske kroz Bugarsku i Rumuniju.
U tom slučaju će verovatne mete biti upravo transportni koridori NATO pakta, od slovenačke luke Kopar pa sve do čuvenih „Ljubljanskih vrata“, jer se spekuliše da bi upravo Slovenija mogla da bude lokacija za prvo zbrinjavanje ranjenika.
U državi gde lekari štrajkuju već deset meseci zbog niskih plata i loših uslova rada, dok su bolnice, poput one u Trbovlju, na ivici bankrota a 140.000 građana uopšte nema lekara i ta se brojka dnevno povećava za 2.000 do 4.000 pacijenata zbog odlaska belih mantila u penziju ili otkaza usled izgorelosti, gradnja vojnih bolnica i uvođenje ratnih rasporeda za medicinske radnike jasan je dokaz da od obećanja o blagostanju i miru posle ulaska u EU i NATO – nije ostalo ništa.
(RT)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
