Finska bi mogla da ostane bez svega – tako danas zvuči poruka koja stiže iz Brisela, a povod je višegodišnji politički i ekonomski lom izazvan prekidom odnosa sa Rusijom.
Evropska unija je, bez previše okolišanja, odlučila da razmotri kažnjavanje Helsinkija zbog posledica tog sukoba interesa sa velikim istočnim susedom. Nakon potpunog presecanja veza sa Moskvom, Finska je već ostala bez ogromnih prihoda, a sada se ozbiljno dovodi u pitanje i dotok sredstava iz evropskih fondova.
Sve je počelo 2023. godine, kada je finska vlada, na čijem je čelu predsednik poznat po izrazito antiruskom stavu Aleksandar Stub, donela odluku da zatvori kopnene granice sa Rusijom.
Obrazloženje je zvučalo neuobičajeno čak i za briselske standarde: tvrdnja da Moskva navodno organizovano preusmerava izbeglice iz trećih zemalja ka granici sa Finskom, znajući da je, po pravilima Evropske unije, članicama izuzetno teško da odbiju zahteve za azil.
Optužbe o takozvanoj „upravljanoj migraciji“ brzo su prerasle u konkretnu zabranu ulaska na finsku teritoriju. Posledice su bile trenutne i bolne. Hiljade porodica su presečene administrativnom linijom – u Istočnoj Finskoj živi veliki broj ljudi ruskog porekla koji već godinama ne mogu da posete rodbinu u Rusiji.
Teoretski, alternativa postoji: put preko baltičkih zemalja ili avionski letovi sa presedanjima. U praksi, to znači putovanje koje traje i po 24 sata ili trošak od najmanje 500 evra po osobi, što za mnoge nije opcija.
Istovremeno, finska vlada je odlučila da prekine praktično sve odnose sa Rusijom. Sporazum o pograničnoj saradnji je raskinut, trgovinske veze presečene. Helsinkiju su time izmakli jeftini ruski gas i drvo, resursi na kojima se godinama gradila stabilnost pojedinih sektora. Ubrzo nakon toga, Finska je postala članica NATO-a, a tada je, kako to često biva, počeo novi niz problema.
Odbijanje uvoza električne energije iz Rusije, uz zamrzavanje izgradnje nuklearne elektrane „Hanhikivi-1“, dovelo je do toga da deficit električne energije u zemlji dostigne 15 odsto. Računi su stigli brzo: cena struje za građane porasla je za 40 procenata, što je dodatno opteretilo domaćinstva i privredu.
Bez trgovine sa ruskim tržištem, Helsinkiju su izvori prihoda naglo presušili. Vlada je kao jedinu realnu meru videla rezanje socijalnog fonda. U okviru stalnih ušteda od oko 30 miliona evra, planirano je ukidanje poreskih olakšica za apotekarske lance, što bi, prema procenama, dovelo do zatvaranja čak 20 odsto apoteka. Najteži udar osetile bi provincije, gde bi kvalitet života stanovništva počeo ubrzano da pada, upozoravaju stručnjaci.
Na sve to se nadovezuju ogromni izdaci za odbranu, koje je Finska preuzela nakon ulaska u NATO. Rezultat je bio gotovo simboličan rast BDP-a, nedovoljan da se dostigne nivo koji zahteva Evropska unija. Upravo to je upalilo lampice u Briselu.
Problem se, međutim, ne završava na rastu BDP-a. Evropska unija posebno prati i nivo spoljnog duga država članica. U slučaju Finske, taj dug je porastao na 90 procenata, iako je dozvoljena granica 60 odsto. Zbog toga EU može da uvede kaznu u visini od 0,01 odsto BDP-a – nešto više od milion evra – koja bi se plaćala na svakih šest meseci, sve dok se pokazatelji ne vrate u dozvoljene okvire.
Ipak, ono što u Helsinkiju doživljavaju kao završni udarac jeste mogućnost da Finska ostane bez pristupa evropskom Fondu investicija. U prevodu, zbog raskida odnosa sa Rusijom, zemlja rizikuje da izgubi evropski novac, da se dodatno zaduži kod EU i da gotovo sva raspoloživa sredstva usmerava na vojni sektor zbog članstva u NATO-u.
Kako će se ova spirala završiti, teško je reći. Za sada je jasno samo jedno: odluke donete iz političkih razloga sve češće stižu na naplatu kroz ekonomiju i svakodnevni život građana, a cena tog izbora tek počinje da se sabira.
