Nada za ljude sa povišenim pritiskom često dolazi iz neočekivanih pravaca, ali retko iz masnog tkiva. Ipak, upravo tamo su istraživači pronašli mehanizam koji bi mogao da promeni način na koji se u budućnosti leči hipertenzija.
Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Science, otvara prostor za potpuno novu vrstu leka – onog koji ne deluje direktno na krvne sudove ili srce, već na specifičnu vrstu masti u telu: takozvani smeđi masni sloj.
Godinama se znalo da smeđa mast nije isto što i bela. Dok bela mast služi kao rezerva energije, smeđa je troši. Ona proizvodi toplotu i pomaže telu da se zagreje – proces poznat kao termogeneza.
Ali tu priča ne staje. Iako je dugo vladalo mišljenje da ova vrsta masti praktično nestaje nakon detinjstva, kasnija otkrića su pokazala da kod odraslih ipak ostaje u manjoj količini, uglavnom aktivna na hladnoći.
Problem je u tome što se sa godinama njen udeo dramatično smanjuje. Kod beba čini oko pet odsto telesne mase, dok je kod odraslih jedva prisutna. Upravo ta razlika navela je naučnike da se zapitaju da li smeđa mast ima i druge uloge u organizmu.
U ranijim radovima, istraživački tim je već uočio da ljudi sa više smeđe masti ređe pate od gojaznosti i povišenog krvnog pritiska. To je bio signal da se krene dublje.
U ovom istraživanju fokus je bio na samom mehanizmu koji povezuje smeđu mast i regulaciju pritiska. Naučnici su kombinovali eksperimente na miševima sa analizom genetskih podataka pacijenata.
Prvi korak bio je uklanjanje gena Prdm16 kod glodara – gena ključnog za formiranje smeđih masnih ćelija. Bez njega, masno tkivo oko krvnih sudova promenilo je karakter i praktično se pretvorilo u belo.
Promena nije bila suptilna. Tkivo koje je inače tamnije i ispunjeno sitnim kapljicama masti postalo je bleđe i vizuelno nalik običnoj beloj masti. Ali još važnije, zajedno s tom transformacijom došlo je i do porasta krvnog pritiska. Krvni sudovi kod tih životinja postali su tvrđi, manje elastični i bogatiji vezivnim, fibrozim tkivom, što im je otežavalo opuštanje.
Daljom analizom identifikovan je enzim QSOX1. Njegova uloga pokazala se ključnom: on doprinosi zgušnjavanju vezivnog tkiva oko krvnih sudova. Normalno, njegovu proizvodnju kontroliše gen Prdm16. Kada tog gena nema, nivo QSOX1 naglo raste, zidovi sudova se zadebljavaju, a arterijski pritisak ide naviše.
Istraživači su zaključili da smeđe masne ćelije imaju centralnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska, nezavisno od svoje poznate funkcije stvaranja toplote. Drugim rečima, ovo je potpuno odvojen biološki put, koji do sada nije bio u fokusu terapija.
Značaj tog otkrića nije mali. Ako se razviju lekovi koji mogu da uspore ili blokiraju delovanje enzima QSOX1, otvara se put ka novoj klasi terapija za hipertenziju. To je posebno važno jer kod velikog broja pacijenata postojeći lekovi nisu dovoljni da drže pritisak pod kontrolom.
Naravno, od laboratorije do apoteke put je dug i pun nepoznanica. Ali činjenica da se krvni pritisak može regulisati preko masnog tkiva menja dosadašnju perspektivu. Ostaje da se vidi hoće li ova linija istraživanja prerasti u konkretno rešenje – ili je tek prvi signal da u telu postoje još neotkriveni mehanizmi koji utiču na bolesti koje smatramo dobro poznatim.
