Pre 7.000 godina muškarci su bili podvrsta kojima su vladale žene, i bili su brojno nadmašeni sa 20 naprema 1, kažu naučnici
Žene su dominirale svetom pre više hiljada godina, nakon što je muška populacija došla u veliku opasnost, što je rezulitiralo brisanjem Y hromozoma, što se oseća i danas.
Naučnici su sada otkrili nove dokaze koji pokazuju da se muška raznovrsnost gotovo potpuno srušila pre 7.000 godina, u katastrofi toliko ekstremnoj da je postojao samo jedan muškarac na svakih 17 žena, i tako je ostalo narednih 2.000 godina.
[adsenseyu1]
Prema istraživačima na Stenford Univerzitetu, brisanje je usledilo nakon viševekovnih ratova između grupa kojima su dominirali muškarci, zvanih klanovi po očevoj liniji.
Naučnici su posmatrali modernu DNK i primiteli su obrazac kretanja hromozoma.
Međutim, nova istraživanja su donela još više zapanjujuće nalaze.
Neolitski ostaci iz plemena predaka širom Evrope pokazuju da su se oni verovatno borili u dugim ratovima pre 5.500 godina, koristeći toljage, sekire i strele kako bi se borili protiv svojih neprijatelja.
Rat je bio toliko ozbiljan da je prouzrokovao da muška populacija opadne na ekstremno niske nivoe, dostižući neverovatnu jednu dvadesetinu prvobitnog nivoa.
Ovo je poznato kao “neolitska blokada Y hromozoma,“ vreme kada je genetska raznovrsnost ljudi drastično smanjena, a efekti toga su se osetili širom sveta.
Prema genetskim obrascima, istraživači su otkrili da je taj pad zabeležen samo kod muškaraca – konkretno na Y hromozomu, koji se prenosi sa oca na sina.
Grupa naučnika, koju je predvodio Tian Čen Zeng, student sociologije na Stenfordu, u svom objavljenom radu je napisao: “Brza populaciona blokada specifična za muškarce je zabeležana kod stanovnika nekoliko zemalja starog sveta (Africi, Evropi, Aziji) pre 5.000-7.000 godina.“
Njihovi nalazi su ukazali na to da je velika populacija muškaraca umirala pre nego što je imala priliku da dobije potomstvo, što je istraživače navelo da veruju da je to rezultat viševekovnih ratova.
Prethodne studije takođe pokazuju tragove traume na lobanjama koji jasno ukazuju na to da su borci koristili sekire, toljage i strele kako bi se međusobno ubijali.
Naučnici sa Stenforda su koristili matematičke modele i kompjuterske simulacije, u kojima su se muškarci borili i umirali – što im je omogućilo da testiraju svoju teoriju o “neolitskoj blokadi Y hromozoma.“
Jedan od istraživača, profesor Markus Feldman, profesor biologije na Stenfordovom Fakultetu humanističkih nauka, rekao je da sada imaju cilj da pronađu bilo kakve “istorijske i geografske obrasce kulutralnih interakcija koje bi mogle objasniti obrasce koje vidite u genetici.“
Najnovije studije takođe pokazuju da je Y hromozomu preostalo samo 4,6 miliona godina, što nije mnogo vremena s obzirom da je život na Zemlji postojao 3,5 milijardi godina.
Y hromozomi imaju “fundamentalni nedostatak,“ kažu istraživači na Univerzitetu u Kentu, dr Peter Elis i profesor Daren Grifin.
Oni su rekli da za razliku od drugih hromozoma u našoj DNK koji imaju po dva primerka, Y hromozomi imaju samo jedan.
Zbog toga što su predstavljeni samo jednim primerkom, Y hromozomi ne mogu da se “premeštaju“ i rekombinuju sa drugim hromozomima, koji se javljaju tokom generacija, kako bi se sprečile neželjene genetske mutacije.
Ovo rezultira gubitkom Y hromozoma jer se oni tokom vremena polako pogoršavaju i eventualno brišu iz genoma.
Webtribune.rs
