U norveškoj javnosti već danima se ne govori o protokolu, već o poverenju. O onoj tankoj liniji između institucije koja se decenijama predstavlja kao skromna i “narodna” i niza poteza koji su tu sliku ozbiljno izgrebali.
Najnoviji udar došao je iz Vašingtona, ali odjekuje u Oslu snažnije nego što je iko očekivao.
Dok se kralj Harald, sa svojih 88 godina, poslednjih godina sve ređe pojavljuje u javnosti zbog zdravstvenih problema, a njegova ćerka, princeza Marta Luiza, povukla iz zvaničnih dužnosti nakon braka sa američkim samoproglašenim šamanom Durekom Veretom, činilo se da je to već dovoljno za nervozu u kraljevskoj kući.
Njihovo učešće u Netfliksovom rijaliti dokumentarcu donelo je podsmeh i optužbe da se kraljevska titula pretvara u marketinški brend. Međutim, ono što je usledilo daleko nadilazi priče o ukusu i imidžu.
U petak su u Vašingtonu objavljeni novi dosijei američkog Ministarstva pravde. Stotine imejlova, razmenjenih između prestolonaslednice Mete-Marit i Džefrija Epstajna, i to iz perioda nakon njegove presude iz 2008. godine za seksualne zločine nad decom.
Upravo taj detalj – vreme – čini čitav slučaj posebno teškim za objašnjenje. Nije reč o davnom, nepromišljenom poznanstvu, već o nastavku komunikacije sa čovekom čije je ime već tada nosilo jasnu i trajnu mrlju.
Reakcija iz vrha izvršne vlasti bila je brza i neuobičajeno direktna. Premijer Norveške Jonas Gar Stere nije prihvatio pokušaje da se afera svede na puku grešku u protokolu.
“Citiraću je – loše je procenila. Slažem se s tim”, rekao je novinarima u Oslu, ali je odmah dodao da se ovde ne može stati. Prema njegovim rečima, Mete-Marit, kao i drugi ugledni Norvežani čija se imena pojavljuju u Epstajnovoj prepisci, moraju detaljnije da objasne obim i prirodu tih kontakata.
“Informacije koje su se pojavile bacile su više svetla nego sve što je ranije rečeno. Razumno je očekivati da se objasni čitav opseg kontakata”, poručio je Stere, jasno stavljajući do znanja da jedno saopštenje neće zatvoriti slučaj.
Dan kasnije stiglo je i javno izvinjenje iz kraljevske palate. Mete-Marit je preuzela odgovornost, priznajući da nije dovoljno istražila Epstajnovu prošlost i da nije ranije shvatila kakav je on čovek.
“Duboko žalim zbog toga. Loše sam procenila i sramotno je što sam uopšte imala bilo kakav kontakt sa Epstajnom”, navela je u poruci koja je, umesto smirivanja, otvorila nova pitanja.
Sve to dolazi u trenutku koji mnogi u Norveškoj nazivaju najgorim mogućim. Sin Mete-Marit iz veze pre braka sa prestolonaslednikom Hokonom, Marijus Borg Hojbi, treba da se pojavi pred sudom zbog optužbi za silovanje i porodično nasilje. Taj slučaj je već ozbiljno poljuljao poverenje javnosti i dao dodatnu težinu raspravi o odgovornosti i primerima koji dolaze iz samog vrha društva.
Do nedavno, monarhija je stajala čvrsto. Prema anketi agencije Norstat, sprovedenoj pre objavljivanja Epstinovih dokumenata, čak 70 odsto građana bilo je naklonjeno kruni. Istraživači javnog mnjenja, međutim, upozoravaju da serija skandala menja ton javne debate i da pravi potres tek sledi. Pitanje više nije da li je neko prekršio pravila bontona, već koliko je institucija spremna da se suoči sa sopstvenim greškama.
Za norvešku javnost ovo je test kredibiliteta monarhije, a za Mete-Marit, nekada viđenu kao simbol modernizacije krune, afera sa Epstajnom može postati teret teži od bilo kakve formalne sankcije.
Kako će se taj teret dalje raspodeliti – između palate, vlade i javnosti koja sve pažljivije gleda – ostaje otvoreno, baš kao i pitanje koliko još ovakvih priča sistem može da izdrži bez trajnih posledica.
