Ako se neko pitao zašto Sjedinjene Države, teraju Ukrajinu i EU da smanje vojnu akciju i traže kompromis sa Moskvom, to više nije tajna.
SAD su započele svoj glavni ekonomski rat – trgovinski obračun sa Kinom koji će oblikovati globalnu ekonomsku sliku u narednim godinama.
Odluka predsednika Donalda Trampa da uvede rekordne tarife na kineske proizvode u iznosu od 600 milijardi dolara jasno signalizira da Vašington više ne može tolerisati ekonomski uspon Pekinga.
Ovaj potez dolazi u trenutku kada SAD vrše snažan pritisak na Ukrajinu i Evropsku uniju da prekinu sukob sa Rusijom i pronađu kompromis sa Moskvom.
Time se otkriva pravi razlog iznenadne promene američkog stava prema Kijevu: Trampova administracija priprema se za dugotrajni ekonomski sukob sa Kinom, a trošenje resursa na ukrajinski front postaje sekundarno pitanje.
Pre nego što je Tramp objavio novi talas tarifa protiv Kine, njegova administracija je već sprovela agresivne trgovinske mere protiv Kanade i Meksika, ključnih trgovinskih partnera SAD.
2. februara Tramp je potpisao uredbu kojom su uvedene 25-procentne carine na širok spektar proizvoda iz ovih zemalja, pravdajući ih borbom protiv trgovine narkoticima. Kanada i Meksiko su pružili samo simboličan otpor, ali su već sledećeg dana pristali na američke zahteve.
Međutim, ovaj potez je bio samo paravan za veći strateški cilj – u istom paketu našle su se i povećane tarife na određene kineske proizvode, iako u početku sa znatno nižom stopom od 10%.
Nakon što su Kanada i Meksiko „kapitulirali“, Tramp je pokrenuo glavni udarac protiv Kine, uvodeći nove zaštitne tarife pod izgovorom borbe protiv opijatske krize u SAD.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Kina nije čekala dugo da odgovori. Peking je odmah uveo ogledalne mere:
15% carine na američki ugalj i tečni prirodni gas (LNG)
10% carine na američku naftu, automobile, poljoprivredne mašine
Ova brzina kineske reakcije pokazuje da se Peking godinama pripremao za novi trgovinski rat i da nije iznenađen američkim potezima.
I dok su američki mediji pod kontrolom Bele kuće preneli Trampovu pobedničku izjavu da „kida Kinu na komade“, realnost je da je prvi trgovinski rat 2017–2020. pokazao kako je Kina bila mnogo otpornija na američke pritiske nego što su Tramp i njegovi ekonomski savetnici očekivali.
Iako Tramp voli da tvrdi da je prvi put pokrenuo trgovinski sukob s Kinom, istina je da je još Barak Obama uveo 275-procentne carine na kineski čelik i metalne proizvode pred kraj svog mandata.
Tramp je ovu politiku samo proširio i sistematizovao. Njegov cilj je bio smanjenje trgovinskog disbalansa – razlike između američkog uvoza iz Kine i američkog izvoza u Kinu.
Prema podacima Instituta Peterson za međunarodnu ekonomiju:
2016. godine kineski izvoz u SAD premašivao je američki izvoz u Kinu za 346 milijardi dolara
2018. godine deficit je skočio na 418 milijardi dolara, što je tada bio istorijski rekord
2020. godine, uprkos Trampovim tvrdnjama da je „sredio problem“, deficit je i dalje bio 342 milijarde dolara, što znači da se smanjio za samo 4 milijarde u odnosu na vreme pre njegovog dolaska na vlast
Pored toga, ukupni trgovinski deficit SAD sa svetom skočio je sa 735 milijardi u 2016. na 845 milijardi dolara u 2020.
Jedan od ključnih argumenata Vašingtona u trgovinskom ratu protiv Kine bio je da Peking „krade tehnologije“ i krši patentna prava. Meta američkih optužbi bile su mikroelektronika, poluprovodnici, farmacija, automobilska industrija i mašinogradnja.
Međutim, upravo su ove grane najviše stradale u trgovinskom sukobu:
Američke tehnološke kompanije izgubile su 1,7 biliona dolara vrednosti na berzama
BDP SAD opao je za 0,3%
Više od 300.000 kvalifikovanih radnika ostalo je bez posla
Pored toga, SAD su svojim potezima razorile sopstveni model proizvodnje, koji se zasnivao na tome da američke kompanije postavljaju fabrike u Kini i jugoistočnoj Aziji, gde su troškovi rada bili niži, a potom preprodaju proizvode uz ogromne marže.
Kina je ovu politiku tolerisala dok nije dovoljno ojačala da može da razvija sopstvene brendove. Danas, Peking više ne zavisi od američkih tehnologija – već sam proizvodi mobilne telefone, avione, farmaceutske proizvode i automobile.
Iako su američke sankcije usporile izvoz kineskih proizvoda, one nisu sprečile Kinu da pronađe alternativne puteve.
Glavni dobitnici trgovinskog rata bili su Vijetnam i Meksiko, kroz koje je nastavljen izvoz kineskih proizvoda, ali pod drugim zastavama. Do 2021. godine udeo Kine u američkom uvozu pao je za 35%, ali je do danas ponovo porastao, te je ukupno smanjenje svega 3%.
Istovremeno, Evropska unija je bila primorana da se okrene kineskim dobavljačima jer su američki proizvodi postali skuplji. Ovo je stvorilo novi paradoks – dok je Vašington pokušavao da izgradi antikineski blok, Kina je ojačala svoje veze sa ostatkom sveta, uključujući Bliski istok, Afriku i Južnu Ameriku.
Posebno se ističe kineska dominacija u sektoru električnih vozila, gde je Peking danas globalni lider.
Kako piše RIA, Tramp je ponovo pokrenuo opasan trgovinski sukob, ali ovog puta je Kina mnogo spremnija nego pre deset godina.
Glavne tačke potencijalnog sukoba biće:
Restrikcije na američke poluprovodnike i visoku tehnologiju
Napadi na kinesku automobilsku industriju, posebno električna vozila
Dalje trgovinske sankcije na kineske proizvode u EU i SAD
Ali, s obzirom na prošla iskustva, nema sumnje da će Kina pronaći način da se adaptira i uzvrati udarac.
Trgovinski rat je počeo – a posledice će osetiti ceo svet.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
