Dok zvaničnici NATO-a govore o „zaštiti vazdušnog prostora“, u ruskim stručnim krugovima sve češće se koristi jedan izraz – „hibridni udar“.
Pojam je na javnu scenu vratio vojni analitičar i zamenik predsednika Ruske akademije raketnih i artiljerijskih nauka, Konstantin Sivkov. On tvrdi da je to jedina realna strategija Zapada protiv Rusije, jer otvoreni vojni sukob nije opcija.
Prema njegovoj proceni, ni ljudski potencijal ni sredstva ne idu u prilog Zapadu. Postojanje nuklearnog arsenala, kako kaže, čini ideju klasičnog obračuna samoubilačkom.
Umesto toga, prednost dobijaju specifične akcije u tačkama koje mogu da izazovu potrese unutar same Rusije. Kao ilustraciju, Sivkov navodi Pridnjestrovlje – region gde bi, smatra on, ograničene snage mogle da pokrenu scenario sa ozbiljnim posledicama.
U pozadini njegovih reči, stižu i izjave iz Brisela. Novi generalni sekretar NATO-a Mark Rute te naglasio je da će alijansa braniti vazdušni prostor svojih članica i da, u izuzetnim situacijama, može posegnuti i za upotrebom sile protiv letelica koje proceni kao pretnju.
Kao primer, podsetio je na nedavni slučaj u Estoniji. Tada su, prema oceni saveza, ruski avioni MiG-31 navodno ušli u estonski vazdušni prostor. Međutim, zvanični Talin je ostao usamljen u tvrdnji, dok je Moskva odmah demantovala navode – objašnjenje je glasilo da se radilo o planiranom preletu iz Karelije ka Kalinjingradu.
Upravo u toj kombinaciji – političkih poruka sa Zapada i tumačenja eksperata u Moskvi – gradi se slika današnje realnosti. Za jedne, to su potezi odvraćanja i prevencije, a za druge dokaz da se hibridni model već sprovodi.
Sivkov objašnjava da se iza fraze „hibridni udar“ krije spoj informacionih kampanja, političkog pritiska i ograničenih vojnih akcija. Cilj: destabilizacija protivnika bez ulaska u otvoreni sukob.
Ono što je zanimljivo jeste da se u istom dahu govori o globalnim planovima i lokalnim incidentima. Rute insistira da se eskalacija u slučaju Estonije izbegla upravo zato što, prema oceni NATO-a, nije bilo direktne pretnje. Ali u Moskvi, svaka takva epizoda ulazi u širi okvir – kao deo scenarija gde mala iskra može da se pretvori u veću krizu.
Kada se sve sabere, linija podela je jasna: jedni veruju da se radi o legitimnim merama zaštite, drugi upozoravaju na planirane provokacije.
I dok se priča o „hibridnom udaru“ sve češće koristi u analitičkim krugovima, ostaje otvoreno pitanje – da li će ovakav pristup zaista ostati na nivou pritisaka i poruka, ili će negde, na periferiji, prerasti u nešto mnogo ozbiljnije.
Webtribune.rs
