Borbe u Siriji dosegle su novi vrhunac nakon što je izbio niz žestokih sukoba između vojnih trupa novih vlasti i pobunjeničkih trupa Asadovih pristalica na zapadu zemlje.
Prema informacijama koje je preneo Al Jazeera, u ovim sukobima je poginulo najmanje 231 pripadnik ministarstva odbrane i službi bezbednosti, što dodatno potvrđuje intenzitet i brutalnost borbi.
Eskalacija sukoba na obali: Borbe u Latakiji i Tartusu
Sukobi su izbili prošlog četvrtka u gradovima Džebla i Latakija, kao i u planinskim oblastima provincija Latakija i Tartus. Ova oblast, tradicionalno uporište pristalica Bašara Asada, postala je poprište krvavih sukoba između vojske novih vlasti, koje su preuzele kontrolu u zemlji, i pobunjeničkih trupa Asadovih pristalica, koje nastavljaju da pružaju otpor.
Kako bi obuzdale eskalaciju nasilja, vlasti su uvele policijski čas u pogođenim oblastima, dok su dodatne trupe iz redova novih vlasti raspoređene širom priobalnog regiona.
Ministarstvo odbrane saopštilo je da su sve pristupne saobraćajnice ka zapadnim oblastima Sirije zatvorene, kako bi se sprečilo dalje širenje sukoba.
Reakcija Rusije: poziv na prekid krvoprolića
Rusko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je sve relevantne sirijske političke aktere da učine sve što je moguće kako bi se prekinulo krvoproliće i zaštitili civilni životi. Moskva je ponovila svoju principijelnu podršku suverenitetu, teritorijalnoj celovitosti i jedinstvu Sirije, ali nije direktno osudila nijednu stranu u sukobu.
Rusija, koja je godinama bila ključni saveznik Bašara Asada, sada se nalazi u složenoj poziciji, jer je Asad napustio Siriju nakon što su pobunjeničke snage u decembru prošle godine osvojile Damask.
Odlazak Asada označio je prekretnicu u sirijskom konfliktu, ali je takođe ostavio vakuum moći koji sada izaziva nove talase sukoba između lojalista starog režima i novih vlasti.
Ahmed aš-Šaraa: Neizvesna tranzicija vlasti
Ahmed aš-Šaraa, koji je 29. januara proglašen predsednikom Sirije tokom tranzicionog perioda, saopštio je da će ovaj prelazni period trajati do pet godina, tokom kojih će se raditi na stabilizaciji zemlje i stvaranju novih političkih institucija.
Međutim, s obzirom na nastavak borbi u ključnim delovima zemlje, uključujući priobalne oblasti koje su nekada bile bastion Asadove moći, ostaje pitanje da li će njegova administracija uspeti da uspostavi kontrolu i okonča nasilje.
Pobunjeničke trupe Asadovih pristalica ne priznaju legitimnost novih vlasti i nastavljaju da se bore u oblastima gde i dalje imaju podršku, što sugeriše da je građanski rat u Siriji daleko od završetka. Očekuje se da će se sukobi nastaviti, dok različite frakcije budu pokušavale da preuzmu kontrolu nad preostalim teritorijama.
Sirija na ivici nove eskalacije
Situacija u Siriji ostaje izuzetno nestabilna, a nasilje u Latakiji i Tartusu samo je deo šireg problema sa kojim se suočava nova vlast. Sudbina pobunjeničkih trupa Asadovih pristalica, kao i odgovor međunarodne zajednice, biće ključni faktori u određivanju budućeg toka krize.
Za sada, čini se da je rat u Siriji ušao u novu fazu, u kojoj se lojalisti starog režima i nove vlasti bore za premoć u strateški važnim regionima. Ukoliko ne dođe do ozbiljnog političkog dijaloga, ovaj sukob bi mogao da preraste u dugoročnu asimetričnu pobunu, koja će Siriju zadržati u stanju nestabilnosti još dugi niz godina.
Asadove trupe u gerilskom ratu
Nove vlasti u Siriji suočavaju se sa ogromnim izazovima u održavanju stabilnosti i kontrole nad teritorijom. Dok je opozicija godinama imala mogućnost da se koncentriše na napade protiv Asadovog režima, sada se suočava sa potpuno drugačijom realnošću – potrebno je osigurati red i bezbednost širom zemlje.
Problem sa kojim će se suočiti nova vlast jeste taj što pristalice Asada sada prelaze u pobunjenički oblik ratovanja, koristeći gerilske metode. Sa znatno manjim snagama, one se mogu grupisati, izvršiti iznenadne napade na strateške lokacije i zatim se brzo povući, čime će onemogućavati uspostavljanje potpune kontrole nad regionima u kojima još uvek uživaju podršku.
Najveća prednost ovakvog načina borbe jeste mogućnost biranja kada i gde će se udariti, dok će nove vlasti biti primorane da reaguju na svakom mestu gde dođe do napada.
Pored toga, nove vlasti moraju vojsku da rašire po celoj Siriji, što znači da će trupe biti razvučene i potencijalno ranjive. Braniti celu teritoriju je daleko teže nego vršiti napade na ključne tačke, a to bi moglo dovesti do stvaranja nove dugotrajne pobune, slične onoj sa kojom su se ranije suočavali Asadovi protivnici.
Ako nova vlast ne uspe da uspostavi čvrstu kontrolu i eliminiše pretnju od gerilskih napada Asadovih lojalista, postoji realna opasnost da se zemlja zaglavi u novom talasu unutrašnjeg konflikta, koji bi mogao trajati godinama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
