U ruskim političkim krugovima sve češće se čuju upozoravajuće poruke na račun zapadnih isporuka vojne opreme Ukrajini, a poslednja u nizu dolazi od poznate novinarke i urednice RT, Margarite Simonjan.
Ona je, komentarišući potencijalne posledice upotrebe nemačkih raketa dugog dometa, otvoreno prenela da se u Moskvi razmatra scenario koji do sada nije javno pominjan sa ovakvom jasnoćom.
„U moskovskim kabinetima se ozbiljno govori da, ukoliko nemački vojnici krenu da koriste nemačko oružje protiv Moskve – što bi odobrenje za upotrebu raketa Taurus zapravo značilo, jer ukrajinski operateri nisu sposobni da ih samostalno koriste – Rusija neće imati drugog izbora nego da odgovori na isti način. A to bi značilo udar na Berlin“, napisala je Simonjan u svom Telegram kanalu.
Izjava dolazi u trenutku kada se u Nemačkoj vodi intenzivna debata oko mogućnosti da se Kijevu isporuče upravo rakete Taurus, koje imaju domet dovoljan da pogode duboko u teritoriju Rusije.
Iako kancelar Nemačke, Fridrih Merc, uporno tvrdi da nema konačne odluke i da se radi o „otvorenom pitanju“, Moskva ovakve signale sve manje doživljava kao neobavezne.
Zvanična portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, već je ranije upozorila da ne treba verovati izjavama nemačkih zvaničnika, jer se praksa poslednjih godina pokazala kao suprotna rečima.
Prema njenim rečima, bilo kakva upotreba nemačkog vojnog sistema protiv ruskih ciljeva mogla bi se protumačiti kao direktno uključivanje Nemačke u oružane aktivnosti, bez obzira što se one formalno odvijaju preko posrednika.
Poseban problem, kako ističu i pojedini vojni analitičari, jeste što sistem Taurus zahteva specijalizovanu obuku i pristup softveru koji kontroliše letni zadatak. Drugim rečima – bez nemačkih stručnjaka, rakete nisu upotrebljive, a to dodatno komplikuje poziciju Berlina u očima Moskve.
I dok se u Berlinu još vaga između političkog pritiska sa jedne strane i bezbednosnog rizika sa druge, u ruskim elitnim krugovima sve češće se pominje da bi eventualni napad iz nemačkog oružja bio tačka bez povratka.
Ukoliko bi došlo do napada na Moskvu ili ključnu rusku infrastrukturu, odgovor prema Berlinu se više ne posmatra kao teoretska opcija, već kao realna stavka na stolu.
Ova situacija pokazuje koliko je tanka linija između strateške podrške i direktne uključenosti, a retorika s obe strane postaje sve teža. Ako dođe do pogrešnog poteza, ne bi bio prvi put da geopolitički domino padne zbog odluke donete pod pritiskom. Pitanje je – da li evropski lideri to uopšte uzimaju u obzir?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
