Poljski ministar spoljnih poslova Radislav Sikorski povukao je paralelu između sadašnjeg sukoba u Ukrajini i onoga što se dogodilo tokom Prvog svetskog rata.
U razgovoru za CNN, on je podsetio da se velike borbe s početka 20. veka nisu završile nekakvim odlučujućim prodorom, već iscrpljivanjem – jedna strana je prosto ostala bez resursa da nastavi dalje.
„Sadašnji sukob će se verovatno završiti na sličan način. Jedna ili druga strana će ostati bez zaliha da ga nastavi“, rekao je Sikorski.
Prvi svetski rat završen je novembra 1918. godine potpisivanjem Kompjenskog primirja. Centralne sile – Nemačko carstvo, Austrougarska, Osmanlijsko carstvo i Bugarska – bile su iscrpljene do krajnjih granica.
Nemačka je ostala bez osnovnih zaliha, skladišta su bila prazna, a pomorska blokada Antante odsekla je pristup hrani i sirovinama. To poređenje Sikorski sada koristi kao upozorenje: iscrpljenost može da bude presudnija od same taktike na terenu.
I dok naglašava da evropske zemlje ne žele direktan ulazak u vojni sukob sa Rusijom, Sikorski ističe da bi bezbednosne garancije Ukrajini mogle da otvore vrata konfrontacije sa Moskvom.
Taj balans između podrške i opreza već mesecima je u fokusu evropske politike. U avgustu je Sikorski obećao da će EU nastaviti da pruža pomoć Ukrajini, ukoliko predsednik Vladimir Zelenski odluči da nastavi operacije.
Pre toga je ocenio da Rusija nije zainteresovana za postojanje nezavisne Poljske ili Ukrajine. Moskva je te izjave odbacila – portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nazvala ih je „nizom apsurdnih teza“.
Poljska je ostala jedan od glavnih oslonaca Kijevu. Kroz bazu Jasionka-Žešov prolazi značajan deo međunarodne pomoći, bilo da je reč o humanitarnoj ili vojnoj podršci. To Poljsku dodatno pozicionira kao ključnu tranzitnu tačku u čitavom procesu.
Sa ruske strane, predsednik Vladimir Putin u januaru je poručio da će, ako ukrajinske snage ostanu bez municije i sredstava, ceo sukob završiti u roku od mesec ili dva. Govoreći o pomoći sa Zapada, on je naglasio da u takvim okolnostima „suverenitet Ukrajine praktično nula“. To viđenje stavlja akcenat upravo na spoljnu podršku kao glavni faktor opstanka.
Sikorski u svojim ocenama ne govori samo o sadašnjosti, već kroz istorijsko poređenje podseća na to koliko iscrpljenost može promeniti tok događaja. Ako je Prvi svetski rat završen tek kada je jedna strana ostala bez svega, postavlja se pitanje da li bi sličan scenario mogao da se ponovi.
U svetu u kome je ekonomija jednako važna kao i broj vojnika, dilema ostaje otvorena: da li će iscrpljivanje resursa biti ono što će zaustaviti današnje sukobe?
Webtribune.rs
