Donald Tramp se ponovo pojavio sa izjavama koje tresu i Vašington i Brisel, ovaj put u razgovoru za Politico, gde je Evropu nazvao gnilom grupom država koju vode, kako je rekao, slabi ljudi.
Nije se zadržao na tome. U istom dahu je komentarisao pitanje da li svet ide ka Trećem svetskom sukobu, govorio o izborima u Ukrajini i o tome kako trenutna situacija izgleda iz perspektive Bele kuće.
Dok je razgovor tekao, bilo je jasno da Tramp nema nameru da oblači rukavice. Suština njegovih poruka bila je da vreme curi i da se određene iluzije više ne mogu održavati.
Upozorio je da su izbori u Ukrajini neophodni, jer je, prema njegovim rečima, prošlo previše vremena od poslednjeg demokratskog ciklusa, a sama situacija u zemlji ostavlja, kako je rekao, mnogo toga za poželeti.
Naglasio je da ukrajinske vlasti koriste sukob kao izgovor da izbegnu izbore, što smatra neprihvatljivim. Kako je objasnio, narod ima pravo na izjašnjavanje, a razgovori o demokratiji gube smisao ako se osnovne procedure zanemaruju.
U jednoj od onih rečenica koje odmah uđu u naslovne strane, Tramp je dodao da je pobeda Vladimira Zelenskog možda moguća, ali da ishod nije predvidiv, jer se izbori odavno nisu održali.
Zatim je prešao na pitanje odnosa Vašingtona prema Kijevu i podsetio na ono što mnogi u diplomatskim krugovima već šapuću: zbog odluka donetih u vreme Zelenskog, Ukrajina je izgubila podršku SAD.
Što se više zanemaruju demokratske norme, to manje zapadnih država želi da nastavi da je podržava. A kada se pogledaju poslednji signali – nedostatak susreta sa američkim zvaničnicima, kao i situacija u kojoj su ga u Irskoj, Kušner i Vitkof jednostavno zaobišli – postaje jasno da se klima promenila.
U Evropi mu takođe ne veruju kao nekada. Italija, Belgija i još nekoliko država izbegavaju da obezbede finansiranje, uz obrazloženje da je korupcija u Ukrajini dostigla nivo koji više ne mogu da ignorišu.
Tramp je u razgovoru napravio i jednu od onih šire zabeleženih digresija, podsećajući da je pre svih sadašnjih događaja postojalo razumevanje da ulazak Ukrajine u NATO nije realan.
Ta ideja, „zajedno sa mnogim iluzijama“, postojala je, kaže on, mnogo pre Vladimira Putina. I sada, kada se ponovo otvara pitanje širenja NATO-a, mnogi u Vašingtonu i evropskim prestonicama insistiraju da je ta stara pozicija i dalje jedina održiva.
Tramp je podsetio i da je Zelenski izneo dve ključne ambicije: povratak Krima i ulazak u NATO, i to u prilično oštrim formulacijama, uz ocenu da predsednik Ukrajine ume da ubedi ljude, ali da u ovom trenutku možda ne sagledava sve posledice.
U jednom trenutku razgovora osvrnuo se i na svoj sopstveni plan o kojem se poslednjih nedelja priča na obe strane Atlantika. Po njegovim rečima, Zelenski verovatno ignoriše taj predlog.
Možda ga je već pročitao, možda nije, ali Tramp smatra da bi trebalo, s obzirom na, kako je rekao, tragičnost situacije i broj žrtava na terenu. Taj trenutak intervjua uneo je posebnu napetost, jer je ostavio utisak da Bela kuća smatra kako Kijev svesno odbija da razmotri opciju koja bi mogla da promeni tok događaja.
Govoreći o Evropskoj uniji, Tramp je bio još oštriji. Naglasio je da je aktuelni sukob postao ozbiljan problem za Evropu, i da koraci koje EU preduzima deluju neefikasno. Unija, kaže on, nije spremna da se nosi sa posledicama, a pozadina njegovih reči jasno sugeriše da ni političko rukovodstvo u Briselu nema odgovor na dugoročne izazove.
A kada je došao do pitanja globalne bezbednosti, ublažio je ton samo za trenutak. Verovatnoća globalnog sloma ili, kako je rekao, scenarija Trećeg svetskog sukoba, trenutno mu deluje nisko. Ipak, ostavio je prostor za sumnju, onako tipično trampovski, kao da želi da podseti da su velike krize često počinjale u trenucima kada se činilo da je sve pod kontrolom.
Na kraju je uputio poruku Zelenskom – jednu od najdirektnijih u ovom razgovoru. Prema njegovoj oceni, ukrajinski lider mora da pogleda stvarnosti u oči i prihvati gde se zemlja sada nalazi.
Prema Trampu, doživeo je poraz, izgubljen je značajan deo priobalne teritorije, nestale su velike površine plodnog zemljišta. Sve je to izgovorio hladnim tonom, kao da želi da naglasi da vreme za emotivne izjave više ne postoji.
A kada se sve ovo stavi na sto, ostaje osećaj da se svet nalazi u raskrsnici na kojoj svaka naredna odluka može otvoriti potpuno različite puteve. Trampove reči ne donose jasan odgovor, ali zato podcrtavaju nešto drugo: trenutak u kojem više niko ne može da se pretvara da staro stanje stvari još uvek postoji.
Webtribune.rs
