Priča o Džefriju Epstajnu ponovo dobija neočekivan tok, i to u trenutku kada se činilo da je većina poznatih činjenica odavno stavljena na sto.
Novi detalji, koje prenosi Telegraf pozivajući se na britanski list, ukazuju da je osuđeni seksualni prestupnik širom Sjedinjenih Američkih Država raspolagao sa čak šest tajnih skladišnih jedinica.
U njima je, navodno, čuvao računare, fotografije i obimnu dokumentaciju. Informacija sama po sebi ne bi bila toliko potresna da ne otvara niz pitanja – od toga šta se tačno nalazi u tim prostorima, do toga da li su nadležni organi ikada uopšte zavirili iza tih vrata.
Prema dostupnim podacima iz naloga za pretres, vlasti nikada nisu izvršile raciju u tim jedinicama. Ako je to zaista tako, onda se nameće neprijatna dilema: da li je propuštena prilika da se dođe do materijala koji bi razjasnio Epstajnove odnose sa političkim, poslovnim i društvenim elitama?
Sumnja dodatno dobija na težini jer je američko Ministarstvo pravde pre nekoliko meseci objavilo Epstajnove dosijee, ali u njima nije bilo značajnih tragova o navodnoj arhivi kompromitujućeg materijala koju je, prema dugogodišnjim glasinama, finansijer prikupljao.
Upravo zato vest o skladištima deluje kao nedostajući komad slagalice – ili bar kao nagoveštaj da slagalica nikada nije bila kompletna.
Advokat žrtava, Glorija Olred, reagovala je bez zadrške. Ona je od Federalnog istražnog biroa zatražila hitnu akciju. „FBI ili Ministarstvo za unutrašnju bezbednost treba odmah da zatraže nalog za pretres ili dozvolu od advokata koji zastupaju Epstajnovu zaostavštinu, kako bi zaplenili sadržaj njegovih skladišnih jedinica, ukoliko taj sadržaj još postoji“, poručila je Olred.
U njenim rečima nema prostora za odlaganje – naglašava da žrtve imaju pravo na potpunu istinu. „Žrtve zaslužuju punu istinu i ne žele da važni delovi te istine budu sakriveni od njih“, dodala je, ostavljajući jasnu poruku da vreme ne ide u prilog transparentnosti.
Prema njenim tvrdnjama, ti prostori bi mogli da sadrže dokaze o njegovim krivičnim delima i/ili poslovnim ili političkim odnosima sa bogatim i moćnim muškarcima. To je deo priče koji godinama lebdi iznad celog slučaja – pitanje da li je postojala šira mreža i ko je sve bio u njenom dometu.
Zvanične institucije, međutim, nude drugačiji ton. FBI i Ministarstvo pravde saopštili su da nema dokaza da je Epstajn posedovao „listu klijenata“, da je ucenjivao moćne ličnosti, niti da je vodio mrežu trgovine ljudima za moćnike. Zamenik državnog tužioca Tod Blenč odbacio je i tvrdnje da postoji „skriveni deo informacija“ koji se namerno ne objavljuje.
Ipak, paralelno sa tim demantijima, u javnost su isplivali i podaci o finansijskim istragama. Otkriveno je da je Epstajn bio predmet istrage američkih vlasti u vezi sa 47 miliona dolara sumnjivih novčanih transfera povezanih sa drogom i prostitucijom na Američkim Devičanskim Ostrvima i u Njujorku.
Memorandum iz 2015. godine pokazuje da je Uprava za suzbijanje droga zatražila finansijske podatke o njemu i još 14 osoba u periodu od 2010. do 2015. godine. Kako prenosi Si-Bi-Es njuz, da bi pokrenula istragu takvog obima, DEA je morala da utvrdi direktnu vezu sa trgovinom narkoticima.
Dosijei pokazuju da je slučaj bio označen kao „sudski postupak u toku“, što znači da je bio aktivan u vreme sastavljanja dokumenta.
Kada se sve to sabere – šest tajnih skladišta, 47 miliona dolara pod lupom, zahtev za finansijskim podacima za ukupno 15 osoba, zvanični demantiji o postojanju liste klijenata i tvrdnje da nema skrivenih informacija – ostaje osećaj da priča još nije zatvorena.
Možda su institucije već rekle poslednju reč, a možda tek slede odgovori koji će preciznije osvetliti obim mreže i prirodu veza koje su godinama izazivale sumnju. U ovom trenutku, između zvaničnih saopštenja i zahteva za novim pretresima, prostor za pitanja i dalje je širi od ponuđenih odgovora.
