Etničko čišćenje Srba sa prostora Republike Srpske Krajine 1995. godine, u svojim presudama opravdao je antisrpski Haški tribunal i na osnovu presuda tog lažnog suda nijedan Hrvat iz Hrvatske nije osuđen za zločine počinjene nad Srbima.
Posle prvostepene osuđujuće presude za generale hrvatske vojske Gotovinu i Markača, tribunal je 16. novembra 2012. godine doneo oslobađajuću presudu po svim tačkama optužnice.
Prema konačnoj presudi, koju je saopštio predsednik suda Teodor Meron (Theodor), operacija „Oluja“ kojom je Gotovina zapovedao u avgustu 1995. „nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanje Srba iz Kninske krajine“.
[adsenseyu1]
To Haškom tribunalu nije smetalo da ogroman broj Srba osudi na osnovu udruženog zločinačkog poduhvata, monstrumske pravne konstrukcije koja služi za izricanja dugogodišnjih kazni, ali samo za visoke srpske vojne i političke zvaničnike iz perioda sukoba na prostorima bivše Jugoslavije.
Konačnom presudom, Hag je tvrdio da odlazak srpskih civila iz Kninske krajine posle „zakonitih artiljerijskih napada Hrvatske vojske ne može biti smatran deportacijom“.
Naravno da je za Haški tribunal bilo neprihvatljivo priznanje prvostene presude, po kojoj je „Oluja“, pripremana od strane američke poluprivatne agencije MPRI.
Kako bi Meron mogao osuditi i Amerikance za tako gnusan zločin, kada je on redovno podnosio izveštaj američkoj ambasadi o postupcima pred tribunalom.
Sastanci Merona i zvaničnika SAD potvrđeni su u dokumentima „Vikiliksa“.
O tome je javno progovorio jedan drugi sudija tribunala, Frederik Harhoh, rekavši da je tribunal ovu presudu doneo pod pritiskom vojnog establišmenta nekih uticajnih zemalja, otkrivši tako i da je Meron vršio pritisak na ostale članove sudskog veća kako bi bila doneta oslobađajuća presuda.
O nekompetentnosti Merona (koji je inače i predsednik trubunala) govori i činjenica da je predsednika SRS Vojislava Šešelja osudio u drugostepenom postupku, bez ponavljanja postupka, posle prvostepene oslobađajuće presude, što je pravni nonsens!
– Gotovina, Markač i drugi koji su naredili napade na gradove u Kninskoj krajini, stoga, nisu imali nameru da deportuju stanovništvo– zaključilo je većinom glasova Meronovo veće.
Gotovina i Markač oslobođeni su krivice za progon, deportaciju, pljačku, ubistva, bezobzirno uništavanje, nehumana dela i okrutni tretman srpskog stanovništva u Krajini od početka avgusta do kraja septembra 1995. Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Gotovina je u prvostepenom postupku pred Haškim sudom 15. aprila 2011. godine osuđen na 24 godine zatvora, Markač na 18 godina, a preostali član hrvatske „trojke“, general Ivan Čermak, oslobođen je krivice i Tužilaštvo na tu odluku nije uložilo žalbu.
Gotovina je u vreme „Oluje“ bio komandant Zbornog područja Split, a Markač Specijalne policije.
Za sramnu oslobađajuću presudu Gotovini i Markaču glasali su sudije Teodor Meron, Patrik Robinson i Karmel Ađijus.
Predsednik SRS Vojislav Šešelj rekao je da je Teodor Meron išao lično u Zagreb pre izricanja presude po novac za donošenje oslobađajuće presude.
Dokumentaciono informativni centar „Veritas“ u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba u „Oluji“, od kojih 1.205 civila – 522 žene i 12 dece. U „Oluji“ je s prostora Srpske Krajine proterano oko 220.000 ljudi.
