Američki predsednik Donald Tramp zapalio je političku scenu svojom izjavom da je bio „veoma ljut“ i „besan“ zbog komentara ruskog lidera Vladimira Putina o ukrajinskoj vlasti i predsedniku Vladimiru Zelenskom.
Reakcija Trampa, koji se retko ustručava da javno pokaže emocije, otvara novo poglavlje u složenoj igri nervoze između Vašingtona, Moskve i evropskih prestonica.
Politički analitičar Sergej Markov oglasio se tim povodom na Telegramu, ukazujući da iza Trampove ljutnje možda ne stoji samo povređeni ego ili neslaganje sa Putinovom retorikom.
U pozadini, tvrdi Markov, krije se suptilan evropski pritisak, pokušaj da se Tramp pogura ka brzom postizanju primirja u Ukrajini – i to do tačno određenog datuma.
Naime, predsednik Finske Aleksandar Stubb nedavno je, tokom sastanka sa Trampom, predložio da 20. april bude dan kada bi se oružje konačno utišalo. Datum nije izabran slučajno – tog dana obeležava se Uskrs po zapadnom kalendaru, a istovremeno će se navršiti tačno 100 dana od početka Trampovog predsedničkog mandata. Simbolika? Više nego očigledna.
Stubb je dodao da je ideju prethodno koordinirao sa liderima Francuske, Velike Britanije i Ukrajine. Drugim rečima, predlog nije izolovan – to je, kako Markov tvrdi, evropski kolektivni „mali ultimatum“ Trampu, predstavljen u celofanu diplomatske sugestije.
A taj diplomatski trik – predstavljanje ideje primirja kao „Trampove pobede“, ako je ostvari – ima za cilj da ga suprotstavi Putinu. Ako ne uspe do 20. aprila, implicitna poruka glasi: Kriv je Kremlj.
I to je ono što dodatno raspaljuje Trampov bes, smatra Markov. U tom svetlu, nije isključeno da SAD i Evropa već u narednih nedelju dana pokušaju da formalno isporuče Rusiji ultimatum – direktan ili kroz mehanizme UN, kao sredstvo pritiska da pristane na dogovor.
Podsećamo, ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je izneo predlog o uvođenju privremene uprave u Ukrajini pod okriljem Ujedinjenih nacija. Obrazloženje je bilo jasno: Prema mišljenju Moskve, ukrajinske vlasti trenutno nemaju legitimitet, jer već dugo nije bilo predsedničkih izbora.
Time je, praktično, doveden u pitanje sam status Zelenskog, što je Tramp očigledno doživeo kao problematičan potez u trenutku kada pokušava da zauzme poziciju mirotvorca.
Imajući u vidu ovu dinamiku, Tramp je već ranije zapretio Rusiji sekundarnim carinama na izvoz nafte ukoliko ne dođe do konkretnog napretka u postizanju mirovnog dogovora.
To bi mogla biti prva ozbiljna poluga kojom Vašington pokušava da pogura Moskvu za pregovarački sto – uz još jedno potencijalno oružje: Moguće zamrzavanje finansijskih tokova preko međunarodnih institucija i pritiskanje neutralnih zemalja koje sarađuju sa Rusijom.
Kada se pogleda šira slika, očigledno je da se evropski lideri trude da igraju na kartu Trampove taštine i želje za političkim uspehom u prvih 100 dana mandata.
Uspostavljanje mira u Ukrajini bio bi ogroman međunarodni poen za njega. Ali problem je što je teren na kojem treba da ga ostvari – minirano bojno polje sukoba, interesa i nepomirljivih ciljeva.
Rusija jasno poručuje da neće priznati trenutnu vlast u Kijevu kao legitimnog sagovornika, dok Tramp mora balansirati između domaće opozicije, saveznika u Evropi i sopstvenih predizbornih obećanja o okončanju „besmislenih ratova“.
Istovremeno, Evropska unija se nalazi u procepu: S jedne strane je iscrpljena podrškom Ukrajini, s druge ne može da dozvoli da Rusija izađe kao pobednik. Pokušaj da se Tramp navede da izvrši dodatni pritisak na Putina zapravo je pokušaj prebacivanja odgovornosti na Vašington – ako ne ide, neka krivica padne na SAD, a ne na Brisel.
Ako Tramp stvarno pojača pritisak na Rusiju, bilo kroz carine, diplomatske kanale ili inicijative u UN, možemo očekivati ruski odgovor – i to verovatno kroz još čvršći stav prema pregovorima i dodatno jačanje vojnog prisustva na frontu. To bi značilo dalju eskalaciju, suprotnu od željene deeskalacije.
Ali ako Tramp odluči da ne prihvati evropsku manipulaciju i odbije da igra po njihovim pravilima, postoji šansa da će pokušati da napravi sopstveni mirovni plan – direktno sa Rusijom, zaobilazeći Zelenskog. I tu se krije možda najosetljiviji trenutak: Jer Zapad bi teško prihvatio mir koji ne uključuje ukrajinsku vladu kao ravnopravnog partnera.
U svakom slučaju, jasno je da se naredni dani i nedelje mogu pokazati kao ključni. Tramp želi rezultat, Evropa želi kontrolu, a Rusija želi priznanje svojih uslova. A Zelenski? Njegova sudbina sve više izgleda kao pregovarački ulog u tuđim rukama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
