Bivši savetnik Borisa Jeljcina i Vladimira Putina, Sergej Karaganov istakao da će najveći gubitnik sukoba biti Ukrajina, a veliki pobednik Kina.
On je počasni predsedavajući moskovskog trusta mozgova Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku, povezan sa nizom ključnih ideja ruske politike, od tzv. doktrine Karaganova o pravima etničkih Rusa koji žive u inostranstvu do principa „konstruktivne destrukcije“, poznatog i kao „doktrina Putina“.
Blizak i Putinu i njegovom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu, formulisao je mnoge ideje koje su dovele do rata u Ukrajini – iako je takođe izrazio neslaganje sa idejom o dugoročnoj okupaciji zemlje.
Karaganov je promovisao koncept „Velike Evroazije“ i branio bliže partnerstvo sa Kinom. On je poznat kao spoljnopolitički jastreb i tvrdi da je duga vladavina Zapada u svetskoj politici sada pri kraju.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
On je za američki portal Nju stejtsmen, odgovarajući na pitanje zašto je Rusija napala Ukrajinu, rekao da već 25 godina ljudi poput njega govore da će doći do rata ako se NATO i zapadni savezi prošire preko određenih crvenih linija, posebno u Ukrajinu.
„Taj scenario sam zamislio još 1997. godine. Predsednik Putin je 2008. rekao da ako članstvo Ukrajine u alijansi postane moguće, onda Ukrajine neće biti. Nije bio saslušan. Dakle, prvi cilj je okončanje širenja NATO-a. Druga dva cilja su demilitarizacija Ukrajin i denacifikacija, jer postoje ljudi u ruskoj vladi zabrinuti zbog porasta ultranacionalizma u Ukrajini, do te mere da misle da Ukrajina počinje da liči na Nemačku tridesetih godina prošlog veka. Postoji i cilj da se republike Donbasa oslobode osmogodišnjeg neprekidnog bombardovanja“, rekao je on.
„Postojalo je i snažno uverenje da je rat sa Ukrajinom neizbežan – možda za tri ili četiri godine – koji je mogao da se dogodi i na samoj ruskoj teritoriji. Pa je verovatno Kremlj odlučio da, ako treba da se borimo, hajde da se borimo na tuđoj teritoriji, teritoriji suseda i bratske zemlje, nekada u sastavu Ruske imperije. Ali pravi rat je protiv zapadne ekspanzije, dodaje Karaganov.
Na pitanje šta je konačan cilj Kremlja, Karahnov kaže da ne zna kakv će biti ishod rata. „Ali, mislim da će uključiti podelu Ukrajine, na ovaj ili onaj način. Nadajmo se da će na kraju ipak ostati nešto što se zove Ukrajina. Ali Rusija ne može sebi priuštiti da ‘izgubi’, pa nam je potrebna neka vrsta pobede. I ako se javi osećaj da gubimo rat, onda mislim da postoji definitivna mogućnost eskalacije. Ovaj rat je neka vrsta proksi rata za budući svetski poredak. Ulozi ruske elite su veoma visoki – za nju je to egzistencijalni rat“, ističe on.
Upitan kako će se Ukrajina demilitarizovati ako Zapad nastavi da snabdeva Ukrajinu oružjem, odnosno da li je to rizik od direktnog sukoba između NATO i Rusije, kaže:
„Apsolutno! Sve je veća verovatnoća direktnog okršaja. I ne znamo kakav bi bio ishod. Možda bi se Poljaci borili; uvek su voljni. Znam kao istoričar da je član 5 NATO ugovora bezvredan. Prema članu 5, koji omogućava državi da traži podršku od drugih članica alijanse, niko nije obavezan da se bori u ime drugih, ali niko ne može biti potpuno siguran da takve eskalacije neće biti. Takođe znam iz istorije američke nuklearne strategije da je malo verovatno da će SAD braniti Evropu nuklearnim oružjem. Ali i dalje postoji šansa za eskalaciju, tako da je to krajnji scenario i nadam se da će neka vrsta mirovnog sporazuma između nas i SAD, i između nas i Ukrajine, biti postignuta pre nego što odemo dalje.“
S druge strane, govoreći o tvrdnjama da će Kina „progutati“ Rusiju koja je zbog sankcija izolovana, Karaganov kaže da će ekonomski uticaj Kine u Rusiji i nad Rusijom rasti. „Ali sumnjam da bi Rusija postala neka vrsta satelitske zemlje, prema kineskoj tradiciji njihovog Srednjeg kraljevstva“, dodaje on.
„Ako biste me pitali kako bih opisao Rusiju jednom rečju, to je „suverenitet“. Pobedili smo one koji su nastojali da vladaju nama, počevši od Mongola, pa Karla od Švedske, pa Napoleona i Hitlera. Takođe, nedavno smo ovde imali godine zapadne dominacije Pa ipak, vidite šta se dogodilo: Rusija se pobunila protiv svega toga. Tako da se ne plašim da će Rusija postati deo velike Kine. Drugi razlog zbog kojeg se ne plašim je taj što je kineska civilizacija veoma različita.
Mi imamo svoje azijske osobine u našim genima, i delimično smo azijska zemlja zbog toga. A Sibir je srž ruskog carstva: bez Sibira Rusija ne bi postala velika zemlja. A tatarski i mongolski jaram ostavili su mnoge crte u našem društvu. Ali kulturno smo različiti. Ali veoma sam zabrinut zbog ogromne ekonomske prevlasti Kine u narednoj deceniji.
Ljudi poput mene su upravo govorili da moramo da rešimo problem Ukrajine, moramo da rešimo problem NATO-a, kako bismo mogli da budemo u jakoj poziciji u odnosu na Kinu. Sada će Rusiji biti mnogo teže da se odupre kineskoj moći“, zaključuje on.
Na pitanje da li misli da je ovo trenutak najveće opasnosti za Rusiju, Karaganov kaže da jeste. „Ja bih rekao da, ovo je rat za opstanak. Ako ne pobedimo na neki način, mislim da ćemo imati sve vrste nepredviđenih političkih posledica koje su mnogo gore nego početkom 90-ih. Ali verujem da ćemo to izbeći, prvo, jer će Rusija pobediti, šta god ta pobeda značila, i drugo, zato što imamo jak i tvrd režim, tako da u svakom slučaju, ili ako se desi ono najgore, to neće biti raspad. zemlje ili kolaps. Mislim da će to biti bliže oštrom autoritarnom režimu nego raspadu zemlje. Ali ipak, poraz je nezamisliv.“
(Novosti.rs)
