Ultra svetli gama zraci koje izbacuju velike zvezde dok propadaju u crne rupe zapravo preokreću vreme, tvrdi nova senzacionalna studija, u otkriću koje je zbunilo naučnike.
Izveštaj, objavljen u najnovijem izdanju Astrophysical Journal-a, tvrdi da eksplozije – koje sijaju sjajnije milion triliona puta više nego naše Sunce – sadrže ono što se naziva svetlosnim potpisima preokretanja vremena – što znači, ustvari, da one putuju unazad kroz vreme.
[adsenseyu1]
Istraživači priznaju da nemaju pojma šta uzrokuje ovaj proces.
Glavni autor studije, Džon Hakila, astrofizičar i saradnik dekana Škole za postdiplomske studije na Koledžu u Čarlstonu u Južnoj Kaliforniji, rekao je: “Eksplozije gama zraka su najsvetliji izvori koji su poznati u prirodi, koji proizvode više energije nego bilo šta drugo što emituje svetlo.“
On je objasnio da se eksplozije gama zraka izbacuju kada se sudare dve nautronske zvezde, formirajući crnu rupu u tom procesu.
Pored toga, supernove proizvode duže eksplozije gama zraka kada se umiruće zvezde ruše u crne rupe.
Hakila je rekao da u svakom slučaju većina njihove energije dolazi u obliku impulsa, ili radarskog eha.
Kada je isključio glavni impuls iz podataka koje je proučavao, prvobitno detektovan od strane NASA-ine Kompton Opservatorije za gama zrake 1990-ih godina, otkrio je da je “radarski eho zapravo imao i malo radarskih odraza sa strane.“
Utvrđeno je da svaki impuls ima tri faze tokom kojih se nivoi svetlosti povećavaju i padaju nekoliko puta.
Dalji pregledi su otkrili da je struktura ovih vrhova izgledala kao refleksija u ogledalu.
Hakila je rekao: “Svi oni imaju ovaj potpis svetlosti koja varira a zatim se okreće i ide unazad kroz vreme.“
[adsenseyu1]
“Izbijanje gama zraka predstavlja formiranje crne rupe, a tu su i narazličitije čudne stvari koje se dešavaju i sa prostorom i sa vremenom, kao i sa odnosom između prostora i vremena u blizini crne rupe.“
Crne rupe se generalno smatraju jednim od najkonfuznijih i misterioznih fenomena u univerzumu.
Taj izraz je prvi put upotrebljen u štampi od strane naučne novinarke En Eving u članku objavljenom 1964. godine.
NASA opisuje crnu rupu kao ogromnu količinu materije upakovanu u malu oblast, stvarajući gravitaciono polje tako snažno da ništa, čak ni svetlost, ili možda čak i vreme, ne može pobeći.
Procenjuje se da možda desetine njih postoje u našoj galaksiji Mlečnog puta.
Profesor Stiven Hoking je sugerisao da bi crne rupe mogle biti prolazi u drugi univerzum, podržavajući mogućnost da bi ih ljudi mogli koristiti za posetu alternativnim dimenzijama.
U svom predavanju “U crnu rupu,“ on je objasnio: “Sećam se da sam otišao na premijeru Volt Diznijevog filma, “Crna rupa,“ 1970-ih godina.“
“Radilo se o svemirskom brodu, koji je poslat da istraži crnu rupu koja je otkrivena.“
“To nije bio baš dobar film, ali je imao interesantan kraj. Nakon orbitiranja oko crne rupe, jedan od naučnika odlučuje da je jedini način da sazna šta se događa zapravo to da uđe unutra. I tako on ulazi u svemirsku sondu, i zaroni u crnu rupu.“
“Nakon opisa pakla od strane scenariste, on se pojavljuje u novom univerzumu.“
Webtribune.rs
