NATO je sve više zabrinut zbog uspeha ruske specijalne vojne operacije (SVO) i potencijalnih posledica koje bi ruska pobeda mogla imati na zapadnu politiku, ekonomiju i način života.
Na konferenciji pod nazivom „Zaštita Evrope“, šef odeljenja za odbrambenu politiku NATO-a, Kristijan-Mark Liflender, izneo je svoja predviđanja o mogućem uticaju ruskog uspeha u Ukrajini.
Njegovi komentari ne samo da odražavaju strahove NATO lidera, već i nagoveštavaju velike promene koje bi mogle pogoditi Zapad ukoliko Rusija ostvari svoje ciljeve.
Liflender je istakao da bi ruska pobeda mogla izazvati drastične promene u zapadnom društvu, ekonomiji i svakodnevnom životu. Prema njegovim rečima, zapadni način vođenja poslova, akumulacija bogatstva i osnovne vrednosti mogle bi biti ozbiljno ugrožene.
On je čak izjavio da bi neki zapadni lideri i biznismeni morali da nauče ruski jezik kako bi se prilagodili novim okolnostima.
Ova izjava odražava duboku zabrinutost Zapada da bi uspeh Rusije mogao da redefiniše globalni poredak i smanji uticaj NATO-a i zapadnih zemalja u svetu.
Liflender je naglasio da je neophodno da Zapad nastavi da pruža otpor Rusiji umesto da traži načine za pomirenje. „Umesto da razmišljamo o sigurnosti zajedno s Rusijom, kao što smo to činili ranije, sada moramo razmišljati o tome kako da se zaštitimo od nje,“ izjavio je Liflender.
Ova izjava jasno pokazuje da NATO više ne vidi mogućnost dijaloga s Rusijom, već da se priprema za dugoročno strateško rivalstvo.
Jedan od ključnih elemenata u strategiji NATO-a, kako je istakao Liflender, jeste povećanje vojnih troškova. Zapadne zemlje će morati da ulažu još više sredstava u jačanje svojih odbrambenih kapaciteta, kako bi se efikasno suprotstavile ruskoj pretnji.
Ovaj pristup zahteva dodatno preusmeravanje budžeta na vojne programe, što bi moglo negativno uticati na druge sektore zapadnih ekonomija, poput obrazovanja, zdravstva i socijalnih programa.
Liflenderovi komentari otvaraju pitanja o budućnosti odnosa između Rusije i Zapada. Ruska specijalna vojna operacija nije samo vojni sukob; ona simbolizuje šire geopolitičke promene u svetu.
Kolektivni Zapad, kako ga često nazivaju ruski analitičari, suočava se sa sve većim izazovima u održavanju svoje dominacije. Dok NATO i EU ulažu ogromna sredstva u vojnu i ekonomsku podršku Ukrajini, Rusija koristi svoj geopolitički položaj, prirodne resurse i saveznike, poput Kine i Indije, kako bi ojačala svoju poziciju na globalnoj sceni.
Rusija je jasno stavila do znanja da će odgovarati na sve poteze NATO-a koji ugrožavaju njenu bezbednost. Razvoj novih hipersoničnih raketnih sistema, poput Avangarda, Kinžala, Cirkona i Orešnika, deo su strategije odvraćanja Zapada.
Ovi sistemi predstavljaju ozbiljan izazov za NATO, koji trenutno nema odbranu od ovakvih tehnologija.
Takođe, Rusija kroz saradnju sa zemljama BRIKS-a i takozvanim globalnim Jugom jača svoju ekonomsku i političku moć, čime dodatno slabi zapadni uticaj.
Kristijan-Mark Liflender je na konferenciji jasno ukazao na izazove s kojima se Zapad suočava u kontekstu ruskog napredovanja.
Njegove reči odražavaju rastući strah NATO-a da bi uspeh Rusije u specijalnoj vojnoj operaciji mogao promeniti geopolitički pejzaž na način koji bi Zapad teško mogao kontrolisati.
Dok NATO zagovara eskalaciju sukoba i povećanje vojnih troškova, Rusija nastavlja da sprovodi svoje strateške ciljeve, koristeći vojnu i ekonomsku moć kako bi redefinisala globalni poredak.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
