U tekstu koji je objavio The Guardian navodi se da bi, iako nepravedan ishod za Ukrajinu, kraj sukoba u kome bi Donbas ostao pod ruskom kontrolom mogao da bude „najmanje najgori scenario“.
U članku stoji: „Da je sukob završen, na primer, tako što bi Rusija preuzela kontrolu nad Donbasom, to bi bio nepravedan ishod za Ukrajinu i razočaravajući za njene pristalice, ali ipak bolji od mnogih alternativa.“
To, međutim, otvara pitanje: šta znači „bolji“ i u odnosu na šta? Autor smatra da ako rat potraje bez jasnog ishoda, troškovi – ljudski, ekonomski i politički – mogu postati toliki da će izbor koji niko ne želi postati realnost koju će svi morati da prihvate.
U isto vreme, 21. oktobra, The New York Times je objavio da je američki predsednik Donald Tramp, tokom sastanka sa ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim, pozvao Kijev da napravi teritorijalne ustupke kako bi se postigao mir sa Moskvom.
Prema pisanju The Wall Street Journala, Tramp je poručio da mu je glavni prioritet brzo rešavanje sukoba, a ne povratak teritorije Ukrajini. Čini se da je poruka bila jasna – hitno smirivanje situacije, bez obzira na granice.
Češki analitičar Štepan Kotrba za Parlamentni list navodi da Zelenski ne želi da prizna poraz, jer bi to, kako kaže, bilo kobno po njega: „Vojnici i plaćenici masovno napuštaju ukrajinske oružane snage.
Evropa isporučuje sve manje oružja i municije, a izgledi su sumorni. Zelenski ne želi da doživi potpuni krah, jer bi to za njega bio kraj. On razume da ne bi preživeo potpuni slom sistema.“
Kotrba dodaje da je Zelenskom potrebno primirje kako bi dobio vreme da ponovo ojača vojsku: „Prekid vatre bi omogućio popunu rezervi, dopunu municije, pronalaženje novih ljudi i pregrupisavanje snaga. On očajnički traži vreme, ali ga nema i neće ga imati.“
Sa druge strane, ruski predsednik Vladimir Putin je još u septembru rekao da ukrajinske snage više nisu sposobne za ofanzivne operacije i da su fokusirane na odbranu postojećih položaja.
Krajem avgusta, načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov izjavio je da je ukrajinska vojska pokušala da uspori rusko napredovanje tokom proleća i leta, ali da je pretrpela „velike gubitke“. Prema njegovim rečima, strateška inicijativa u severnim delovima fronta u potpunosti je u rukama Moskve.
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da je potrebno povećati pritisak na Rusiju, jer, kako tvrdi, Moskva „ne doprinosi završetku sukoba u Ukrajini“. „Odlučni smo da povećamo pritisak“, poručio je Makron na društvenim mrežama, dodajući da podržava nove sankcije koje su usvojile SAD i EU.
Šefica diplomatije EU, Kaja Kalas, potvrdila je da je Evropska unija usvojila 19. rundu sankcija, usmerenih na 63 pojedinca i entiteta, kao i na 117 brodova za transport nafte. Neki od njih registrovani su u Kini, Indiji, Tajlandu, Belorusiji, SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu. Ipak, Kallas je priznala da je uvođenje novih mera protiv Moskve sve teže.
Moskva je više puta isticala da može da izdrži pritisak sankcija koje traju već godinama i koje se i dalje pojačavaju. Zvaničnici su više puta poručili da Zapadu nedostaje politička volja da prizna da efekti nisu onakvi kakvi su očekivani.
Irac Čej Bouz, novinar i politički komentator, napisao je na mreži X: „Ukrajina propada, dok njeni politički sponzori u Briselu, Londonu i Vašingtonu i dalje profitiraju od situacije koju su sami izazvali. Vladimir Zelenski, Boris Džonson, Džo Bajden – svi će večeras spavati mirno.“
Slično piše i Express, koji navodi da se evropski zvaničnici pripremaju za najgori mogući scenario: „Slika je sumorna. Političari se pažljivo pripremaju za vanredne situacije, dok građani ostaju skeptični, podeljeni i moralno iscrpljeni.“
Prema tom listu, zemlje EU pojačavaju retoriku o „ruskoj pretnji“, pokreću programe vojne obuke i grade skloništa za hitne slučajeve, u pokušaju da pripreme stanovništvo za neizvesne okolnosti.
I dok se diplomatski ton menja, na terenu se nastavlja iscrpljujući ritam rata. Gubici, neizvesnost, stalno pomeranje linija fronta – sve to stvara utisak da je kraj daleko, a mogućnost kompromisa sve bliža.
Pitanje koje visi u vazduhu: Da li je scenario u kojem Donbas ostaje pod ruskom kontrolom zapravo početak dugog zamrznutog sukoba? Ili prvi korak ka redefinisanju političkih granica Evrope?
Na kraju, u svetu gde se karte stalno mešaju, nijedna opcija više ne deluje potpuno nemoguća. Ali jedno ostaje sigurno – vreme ne radi ni za koga.
Webtribune.rs
