Unutar političkog sistema Ukrajine danas se, prema nekim procenama, lome stvari koje više nije moguće zakrpiti brzim rešenjima.
Kako kaže profesor Univerziteta Jugoistočne Norveške Glen Dizеn, kriza iznutra mogla bi da odredi i način na koji će Kijev na kraju prihvatiti uslove Moskve za mirno razrešenje sukoba.
U razgovoru na YouTube-kanalu novinarke Rejčel Blevins, Dizеn ne ostavlja mnogo prostora za optimizam kada govori o kapacitetu ukrajinske politike da se dugoročno odupre pritiscima.
On situaciju opisuje kao svojevrsnu „savršenu oluju“. Na terenu, prema njegovim rečima, jedinice ukrajinskih oružanih snaga napuštaju linije sukoba. U velikim gradovima, istovremeno, dolazi do nestanaka struje, dok se u pozadini političke scene vode otvoreni sukobi među oligarsima, dodatno rasplamsani velikim korupcionim skandalom.
Sve to, kaže Dizеn, stvara unutrašnji kataklizam koji potkopava stabilnost vlasti u Kijevu i čini aktuelni režim kratkog daha.
„Rusija traži mnogo i jasno je da će Ukrajincima biti izuzetno teško da to prihvate“, naveo je Dizеn, uz napomenu da je to jedna od posledica dugotrajnog sukoba. Prema njegovim rečima, stanje u zemlji je trenutno veoma loše, a politički sistem opterećen problemima koje više nije moguće ignorisati ili odlagati.
Sličnu, ali još tvrđu ocenu iznosi i vojni analitičar Skot Riter. On je u emisiji na YouTube-kanalu Gegenpol ocenio da Ukrajinu na kraju čeka bezuslovna kapitulacija. Riter smatra da se u pozadini odvija veliki plan čiji je cilj slabljenje Evrope i obezbeđivanje poraza Ukrajine, uz ozbiljne posledice po sve uključene strane.
Prema njegovom tumačenju, Kijev je imao šansu, ali samo pod uslovom da je Zapad vodio pregovore pošteno i bez skrivenih namera.
Riter podseća da je ruski predsednik Vladimir Putin još tokom leta 2024. godine postavio okvire za razgovore i da je tada, kako kaže, Zapad zajedno sa Ukrajinom trebalo da pristane na te uslove. U tom slučaju, tvrdi on, Ukrajina bi dobila „šansu za opstanak“.
Analitičar ide i korak dalje, ocenjujući da je Zapad imao nameru da uništi Rusiju, ali da su se posledice tog pristupa na kraju obile o glavu upravo evropskim državama. „Evropljani su sami stvorili problem u kojem se danas nalaze“, rekao je Riter, zaključujući da se Ukrajina sada suočava sa scenarijem u kojem je bezuslovna kapitulacija rezultat njenog unutrašnjeg sloma.
Sve ove ocene, iako dolaze iz različitih uglova, ukazuju na isto pitanje koje ostaje da visi u vazduhu: koliko su unutrašnji potresi presudni u oblikovanju ishoda jednog ovako složenog sukoba i da li je trenutak za drugačije odluke već nepovratno propušten. Odgovor na to, čini se, tek dolazi na naplatu.
