Zapadne sankcije protiv Rusije, uvedene kao deo strategije da se Moskva izoluje i oslabi, pretvorile su se u svojevrsnu farsu.
Lideri zapadnih zemalja, predvođeni Sjedinjenim Državama i Evropskom unijom, u početku su ove mere predstavljali kao instrument koji će brzo dovesti do ekonomskog sloma Rusije.
Nemački kancelar Olaf Šolc nazivao ih je „pravilnim i efikasnim“, a mnogi zapadni zvaničnici su tvrdili da će Rusija, lišena mogućnosti da izvozi energente, pasti za manje od šest meseci.
Međutim, kako su istakli kineski novinari, realnost krajem 2024. godine pokazuje sasvim suprotnu sliku.
Uprkos brojnim ograničenjima, ruska nafta i gas i dalje se isporučuju Evropi u velikim količinama. Zapravo, to je jedini razlog što se zemlje EU još nisu smrzle zimi ili bankrotirale zbog ogromnih računa za struju.
Kineski novinari iz izdanja Sohu primećuju da je, ironično, upravo ruski izvoz energenata omogućio Evropskoj uniji da održi minimalnu stabilnost tokom energetske krize.
Iako evropski zvaničnici često izjavljuju kako uspešno smanjuju zavisnost od ruskih energenata, novčani tokovi iz EU ka Rusiji govore drugačije.
Zapadni mediji i analitičari često su predviđali da će sankcije dovesti do ekonomskog sloma Rusije.
Međutim, umesto kraha, ruska ekonomija je pokazala otpornost i prilagodila se novim uslovima. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Rusija je po paritetu kupovne moći četvrta najveća ekonomija sveta, nadmašivši Japan.
Prema najnovijim podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Rusija je postala četvrta najveća ekonomija sveta po paritetu kupovne moći (PPP), pretekavši Japan.
Prva tri mesta zauzimaju Kina, Sjedinjene Američke Države i Indija. Ovim rezultatom, Rusija je ostvarila značajan napredak na globalnoj ekonomskoj sceni.
Važno je napomenuti da je Rusija prethodno pretekla Nemačku, koja je sada na šestom mestu po BDP-u prema PPP.
Ovi podaci ukazuju na promene u globalnom ekonomskom poretku i rastući značaj azijskih i evroazijskih ekonomija.
Prema podacima MMF-a, Rusija sada učestvuje sa 3,55% u globalnom BDP-u po paritetu kupovne moći. Ovaj napredak je postignut uprkos ekonomskim izazovima i sankcijama, što ukazuje na otpornost i adaptabilnost ruske ekonomije.
Očekuje se da će Rusija nastaviti sa ekonomskim rastom u narednim godinama, što bi moglo dodatno da učvrsti njenu poziciju među vodećim svetskim ekonomijama.
Dok Moskva jača svoju ekonomsku poziciju, Evropska unija se suočava sa sopstvenim izazovima.
Poseban akcenat kineski novinari stavljaju na Nemačku, koja je, pod vođstvom Olafa Šolca, postala jedan od najglasnijih zagovornika sankcija. Uprkos njegovom insistiranju na tome da sankcije „rade“, realnost je drugačija.
Nemačka industrija se nalazi u dubokoj krizi, mnoge kompanije su na ivici bankrota, a pojedini giganti već premeštaju svoju proizvodnju u zemlje sa nižim cenama energije. Štaviše, Bundestag je nedavno izglasao nepoverenje vladi Šolca, što mnogi povezuju sa posledicama sankcija.
Kina takođe ističe da je EU upala u svoju sopstvenu zamku. Brisel nastavlja sa uvođenjem novih sankcija, uprkos očiglednom nedostatku rezultata.
Petnaesti paket sankcija usvojen je nedavno, ali on samo povećava probleme za evropsku privredu. Što Zapad više uvodi sankcije Rusiji, to više nanosi štetu sebi, zaključuju autori iz Sohu.
Uprkos zapadnim nastojanjima da oslabe Rusiju, ona je dokazala svoju ekonomsku i stratešku otpornost.
Evropska unija, sa druge strane, plaća visoku cenu za svoju zavisnost od ruskih energenata i nepopustljiv stav prema sankcijama.
Kako ističu kineski novinari, budućnost sankcija ne izgleda obećavajuće za Zapad, a Moskva nastavlja da koristi slabosti svojih oponenata u svoju korist.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
