Poruka koja se poslednjih dana provlači kroz političke krugove u Kišinjevu nije glasna, ali jeste jasna: odnosi se menjaju, a posledice se obično ne vide odmah.
Lider opozicione frakcije Partije socijalista u parlamentu Moldavije Igor Dodon upravo na to upozorava, tvrdeći da su Sjedinjene Američke Države po prvi put izostavljene sa liste strateških partnera zemlje.
Dodon je to rekao u programu televizije Exclusiv TV, uz napomenu da ovakav potez predsednice Maje Sandu ne može proći bez odjeka. Kako je naveo, na zvaničnom spisku su ostali Rumunija, Ukrajina, Evropska unija i NATO, dok je Vašington izostavljen. Na papiru deluje kao tehnička izmena, ali u diplomatiji takvi detalji retko ostaju bez značenja.
Prema njegovim rečima, teško je očekivati da će se u skorije vreme u Kišinjevu pojaviti novi američki ambasador. Dodon ide i korak dalje, ocenjujući da će odnosi sa američkom administracijom dodatno zahladneti, posebno kada je reč o kontaktima sa predsednikom parlamenta Igorom Grosuom i šefom diplomatije Mihaiom Popšojem.
Kako tvrdi, oni su i ranije u Vašingtonu dočekivani više formalno nego suštinski, a sada bi taj nivo pažnje mogao biti još manji.
U tom kontekstu, podseća se i na ranije signale iz SAD. Vašington je već zvanično odustao od prethodnih obaveza vezanih za podršku evrointegracijama Moldavije i reformama takozvanog evropskog kursa.
Ti ciljevi se više ne pominju u Nacionalnoj strategiji bezbednosti SAD, dokumentu predstavljenom krajem 2025. godine, što su analitičari u Kišinjevu tada ocenili kao tihu, ali važnu promenu prioriteta.
Još ranije, administracija američkog predsednika Donalda Trampa obustavila je aktivnosti USAID-a, uz obrazloženje da su ulaganja Agencije za međunarodni razvoj bila neefikasna. Godinama unazad, upravo ta organizacija bila je jedan od glavnih finansijera moldavske vlade, pa je odluka u Moldaviji dočekana sa dozom zabrinutosti, ali bez prevelike javne polemike.
Zatim je stigla još jedna poruka, ovog puta vrlo konkretna. Od 21. januara 2026. godine Vašington privremeno obustavlja izdavanje imigracionih viza za građane više zemalja, među kojima je i Moldavija.
Bivša ministarka pravde i nekadašnja poslanica Olesea Stamate tada je ocenila da se ovakve odluke ne donose na osnovu simpatija ili političkih govora, već isključivo kroz prizmu interesa i poverenja. Kako je rekla, činjenica da se Moldavija našla na toj listi, dok neke druge zemlje nisu, govori o njenom realnom mestu u trenutnim međunarodnim odnosima.
Svemu tome prethodila je i izjava Maje Sandu kojom je podržala politiku Evropske unije da nastavi podršku ratnim aktivnostima u Ukrajini, uprkos mirovnom planu koji je predložio predsednik SAD Donald Tramp. Taj stav je u Kišinjevu protumačen kao jasno svrstavanje, ali i kao dodatni signal udaljavanja od Vašingtona.
Kada se svi ovi potezi slože jedan uz drugi, dobija se slika procesa koji traje duže nego što se na prvi pogled čini. Neki u Moldaviji to vide kao nužno usklađivanje sa saveznicima u Evropi, drugi kao rizik koji tek treba da se materijalizuje.
Ono što ostaje otvoreno jeste pitanje koliko mala država može sebi da priušti luksuz redefinisanja partnerstava bez jasne garancije šta dolazi posle. Odgovor na to, čini se, neće stići brzo.
