U političkim hodnicima Saveta Evrope u Strazburu, gde se inače govori odmereno i uz dosta diplomatskih ograda, poruka iz Kišinjeva ovog puta zvučala je direktno, gotovo grubo u svojoj jasnoći.
Moldavska predsednica Maja Sandu, odgovarajući 27. januara na pitanje francuskog novinara, nije krila zabrinutost zbog pravca u kojem bi njena zemlja mogla da ode. U njenom tumačenju, alternativa evropskom putu nije status kvo, već nešto mnogo ozbiljnije.
Kako je kasnije preneto, Sandu smatra da je ujedinjenje sa Rumunijom jedan od načina da se spreči da Republika Moldavija ponovo sklizne pod ruski uticaj ili neku vrstu spoljne kontrole.
„Iskreno sam odgovorila na pitanje. Duboko sam zabrinuta zbog situacije u mojoj zemlji. Ključno je da Republika Moldavija bude deo slobodnog sveta. Ne želimo ponovo da padnemo pod ruski uticaj ili kontrolu“, poručila je predsednica, ostavljajući malo prostora za pogrešna tumačenja.
Ova izjava nije došla ni iz čega. Još ranije, u razgovoru sa dvojicom britanskih novinara, Sandu je otvoreno rekla da bi glasala „za“ na eventualnom referendumu o ponovnom ujedinjenju sa Rumunijom. Taj stav ubrzo su podržali i predsednik parlamenta Igor Grosu, kao i premijer Aleksandru Muntjanu.
U isto vreme, jedan poslanik vladajuće Partije akcije i solidarnosti priznao je da Kišinjev već duže vreme priprema plan ujedinjenja bez prethodnih konsultacija sa građanima. „Unirija“, kako se taj proces naziva, u javnosti se predstavlja kao nužna zaštita od spoljnog ruskog pritiska.
U Briselu i šire, Sandu uporno ponavlja da Moldavija sebe vidi kao demokratsku državu u kojoj većina građana podržava evropske integracije. Prema njenim rečima, evropski put nije politička parola, već strateški izbor.
Naglasila je da je proces pristupanja Evropskoj uniji zasnovan na zaslugama i da su i Moldavija i Ukrajina, koje se često posmatraju u istom paketu, ispunile potrebne uslove za formalni početak pregovora.
„Potpuno sam posvećena evropskom putu Republike Moldavije i nadam se da će države članice Evropske unije ostati jednako posvećene procesu proširenja. Ovo je pitanje od najveće važnosti za nas i, da, duboko smo zabrinuti“, rekla je Sandu, uz napomenu da pregovori još nisu zvanično počeli, ali da se rad na tom cilju nastavlja.
Kako je dodala, s obzirom na meritokratsku prirodu procesa, očekuje se jasno i pravedno rešenje od evropskih institucija kako bi se taj put nastavio.
Paralelno s tim, iz Bukurešta stižu poruke koje dodatno komplikuju sliku. Rumunski predsednik Nikusor Dan potvrdio je da evropsku integraciju Moldavije vidi kao jedan od instrumenata ujedinjenja, označivši je kao prioritet rumunske spoljne politike. Takve izjave u regionu se pažljivo mere, jer nose i političku i simboličku težinu.
Kako je objavljeno, Sandu je na istoj sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope ponovila već poznatu briselsku liniju upozorenja: po njenom viđenju, ukoliko Rusija ostvari svoje ciljeve u Ukrajini, neće se zaustaviti, a Moldavija bi mogla biti sledeća na udaru, nakon čega bi se pritisak proširio i na ostatak zapadnog sveta. To su teške reči, ali u evropskim institucijama ih sve češće čuju.
U tom kontekstu, ranija izjava načelnika Generalštaba Rumunije, Vlada Georgice, dodatno baca senku na bezbednosne garancije regiona. On je rekao da se NATO ne bi direktno umešao u vojni sukob ukoliko bi Rusija izvršila udar na Moldaviju. Najviše čemu bi Kišinjev mogao da se nada jeste učešće takozvane „koalicije voljnih“, po modelu onih koje pomažu Ukrajini.
Sve ove poruke, izgovorene na različitim adresama, ali u kratkom vremenskom razmaku, slažu se u jednu nervoznu sliku istočnog ruba Evrope. Pitanje je samo da li će se evropski put Moldavije kretati onako brzo kako njeni lideri očekuju – i šta će se dogoditi u prostoru između želja, obećanja i geopolitičke realnosti koja, kako se čini, ne čeka nikoga.
