Samo jedna od 7 rakija ispravna u Srbiji i jedno od 14 vina: Nedozvoljene prakse prilikom proizvodnje

22. октобар 2023.

Da Srbija rešava svetske problem je nedosanjani san mnogih građana naše zemlje, ali jedan važan bi mogli.

Naša manija veličine da smo jako važni, da ništa u svetu ne može da se desi bez našeg mišljenja su dobro poznati. Ovakva neretka, a ponekad i simpatična preterivanja deo su našeg folklora.

Iako je najčešće pitanju samo želja postoji realna mogućnost da Srbija, tačnije ljudi iz Srbije reše veliki svetski problem. To je falsifikovanje hrane i pića. Konkretno meda, rakije, vina, a kako stvari stoje i mleka, sokova, proizvoda od voća i mesa.

Posle nedavne analize meda u kojoj je utvrđeno da su 22 od 25 uzoraka neispravni, usledilo je ispitivanje vina i rakije, sa sličnim rezultatima.

Samo jedna od sedam rakija bila je ispravna, odnosno nije imala dodatke etanola i šećera, dok je kod vina samo jedno od 14 bilo po standardima. Njima su dodavani voda i šećer. U pitanju su vina pretežno iz inostranstva, odnosno uvoza.

Obe analize zatražilo je klaster „Pokret potrošača za kvalitet hrane“.

O čemu se radi

U pitanju je nova izotopska metoda koja predstavlja set od više načina kojima se mogu utvrditi nedozvoljene prakse prilikom proizvodnje meda, vina, rakija.

[adsenseyu1]

Metoda je razvijana 2008 – 2009. godine, a iza nje stoji Ivan Smajlović, diplomirani tehnolog iz Pančeva, vlasnik laboratorije Ana lab.

On navodi da je metoda registrovana 2021. godine, a zahtev za akreditaciju je predat leta 2022. godine, nakon što su dobijene međunarodne stručne potvrde.

„Pre podnetog zahteva dobili smo potvrde stranih stručnjaka, jer smo želili da budemo sigurni u ono što radimo“, kaže Ivan Smajlović za N1.

On navodi da je metoda potvrđena na više univerziteta poput Kornela u Sjedinjenim Američkim Državama, RUDN u Moskvi, zatim univerzitetima u Mađarskoj, Kini i Austriji. Rađene su i uporedne analize.

Ova metoda je akreditovana u Srbiji, a u toku je procedura da ovaj metod, makar kada je u pitanju vino, postane standard u svetu. Za to je potrebno da se završi procedura u „Međunarodnoj organzaciji za vinovu lozu i vino“ (IOV). Sadašnja metoda je dosta nepreciznija i skuplja aIi može se adekvatno primenjivati samo kod vina sa geografskim poreklom, koji čine manji deo proizvodnje.

„Oni su kao Ujedinjene nacije u svetu vinu i okupljaju 50 zemalja. Deluju esnafski, odnosno stručno, ali sprovode i međunardone politike kada su u pitanju uzgajanje vinove loze i proizvodnja vina“, kaže Smajlović koji je kao tehnički ekspert jedini predstavnik Srbije u ovoj organizaciji.

On navodi da je veliku pomoć u IOV imao od Rusa Kolesnova. Kako kaže, nauka se ne dovodi u pitanje već procedura koja prethodi rezoluciji.

„Možemo da rešimo veliki globalni problem, što je velika stvar za malu Srbiju“.

Falsifikovanje je globalni problem

Problem falsifikovane hrane i pića je globalan i veliki.

U Evropskoj uniji je na policima prodavnica pronađeno 27.000 tona lažne hrane. Podaci pokazuju da su prevare sa hranom u državama članicama EU porasle za 85 odsto između 2016. i 2019. godine, a posle pandemije i početka rata u Ukrajini još je više povećan broj slučajeva. Procene gubitka u novu se kreću od osam do 12 miljardi evra.

Što je još važnije, osim novca ovakvi proizvodi negativno utiču na zdravlje ljudi.

Kako kaže Smajlović, ovaj pristup može lako da se primeni i kod analiza mleka, sokova i mesa.

„Možemo da saznamo da li je u pitanju pravo mleko ili mešano sa onim u prahu, da li je mesu dodavana voda, koji se zaslađivači koriste u sokovima, koliki su koncentrati konzervansa, da li su sokovi zaista ceđeni i kada. Nastavljamo da radimo, a ovo je bitno ne samo zbog domaće proizvodnje već i zbog uvozne. Što se nas tiče, analiza može da uradi i na graničnim prelazima i da bude gotova za jednu noć, ako se pre toga uradi adekvatna priprema”.

Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), za N1 kaže da se loš med uvozi po tri puta lošijoj ceni od domaćeg izvoza.

„Neka se med uvozi, tražili smo slobodno tržište i to nam je, ali ajde da jedemo pravi, a ne sa 40, 50 ili 60 odsto šećera. Ova metoda je pouzdanija, brža i nekoliko puta jeftinija“.

Šta kaže struka, a šta protivnici

Proizvođači, uvoznici koji su protiv primene ove metode naveli kao argument da iako je metoda akreditovana, laboratorija nije ovlašćena od strane nadležnih službi Ministarstva poljoprivrede. Tačnije, nemaju potpisan ugovor o saradnji, što ne dovodi u pitanju akreditaciju. Traženo je i da se sajta udruženja uklone podaci o urađenoj analizi, na šta pčelari nisu pristali.

Ugovor o saradnji, kako kaže Živadinović, i nije bilo moguće, pošto je akreditacija dobijena posle procesa kojim se dobija ovlašćenje.

„To se dešava jednom u pet godina, a poslednja je bila nekoliko meseci pre nego je dobijena akreditacija, a ona garantuje da je sve u redu. Prredložili smo da naknadno ubace ovu laboratoriju, kako ne bismo čekali”.

Kako je rekao Živadinović, tim povodom je organizovan sastanak pčelara u Privrednoj komori Srbije sa državnim organima, a rezultati obećavaju.

On je naveo da je državna sekretarka ministarstva poljoprivede Dušanka Golubović izjavila da „nauka ide napred i da se to mora poštovati“, kao i da je je Ministarstvo „otvoreno za svaku saradnju na sprovođenju dobrih predloga“, dok je načelnica Odeljenja za veterinarsko javno zdravstvo Tamara Bošković izjavila je da je metoda tačna “čim je akreditovana, te da tu nema nedoumica”.

Kako je rečeno, rezultati vanredne inspekcijske kontrole na tržištu stići za nedelju ili dve.

Ko gubi

Na gubitku su proizvođači meda, vina, rakija, zatim potrošači, država, a uticaj lošeg kvaliteta može da se negativno odrazi i na izvoz. Takve primere imali smo kada je u pitanju izvoz voća i povrća, poput više slučajeva vraćanja voća iz Rusije ili nedavno kad je tri puta vraćena poljoprivredna roba zbog korišćenja pesticida.

„To je nažalost hrana koji mi jedemo“, kaže Smajlović.

Govoreći o vinu, on navodi da Srbija uveze 25 miliona litara godišnje, najviše iz Makedonije.

„Proizvodnja vina je otprilike isto tolika, od čega je samo pola od domaćeg grožđa. Prema Strategiji za razvoj vinogradarstva iz 2021, planirano je da za 10 godina bude posađeno 25.000 hektara novih zasada, ali do sada je je svega 240 hektara”.

U strategiji se navodi da Srbija treba da do 2031. godine dostigne površine pod vinogradima kao i zemlje u okruženju, poveća udeo domaćeg vina na domaćem tržištu za više od 30 procenata, kao i izvoz vina u EU i u treće zemlje i stvori uslove za razvoj vinskog i seoskog turizma.

Prema rečima Ivana Stankovića, predsednika klastera „Ujedinjeni za kvalitet“, ovakav vid nelojalne konkurencije na tržištu i nelegalnog prometa alkoholnih pića iz fizičke proizvodnje „ubija“ legalne proizvođače, a da država gubi milione evra zbog nemogućnosti naplaćivanja akciza i ostalih poreza od doprinosa, kao i nemogućnosti da se registruju novi legalni proizvođači.

„Time se gubi i konkurentnost legalnih proizvođača, koji onda nisu u mogućnosti da zapošljavaju nove radnike. Umesto da ukupna vrednost bude na 400 miliona evra od prometa alkoholnih pića, ona je na svega 15-16 miliona. Nijedan ozbiljan strani investitor nije raspoložen da investira u taj sektor kada je tržište potpuno prepušteno samo sebi“, kaže Stanković za N1.

Nedavne rezultate smatra poražavajućim i oni ukazuju da nešto mora da se promeni u radu i inspekcijskim nadzoru tržišta.

„Po ovome što vidimo, kontrole praktično i da nema“.

On smatra da su sada poznati razlozi zašto vinarski, alkoholni i medni sektori nisu konkurentni i da su očigledne poreske i ekonomske prevare koje stvaraju ogroman damping efekat ovim industrijama.

[adsenseyu4]

„Naš Klaster apeluje da država hitno poveća kontrole i da se uvede red na tržištu I na taj način sprovede dobro zamišljene zakone. Ljudi gube ogromna finansijska sredstva koja ulažu i gube zbog sive zone prometa i prevarama sa PDV-om. Ovo nije dobar znak za investiture. Očekujemo sastanak u Ministarstvu kako bi krenuli u rešavanje nagomilanih problema“, zaključio je Stanković.

Kako da građani znaju šta jedu

Ivan Smajlović kaže da njegova laboratroija radi samo sa pravnim licima. Građani koji žele više informacija o onome šta jedu predlaže da se učlane u udruženja poput “Pokret potrošača za kvalitet hrane” gde je moguće dobiti više informacija, pa čak i testirati proizvode.