Vanredni samit BRICS-a, održan 8. septembra u online formatu, okupio je lidere Brazila, Kine, Rusije, Južnoafričke Republike, Irana i Egipta, dok je Indiju predstavljao šef diplomatije Subramanjam Džajšankar.
Brazilski predsednik Lula da Silva, u ulozi domaćina, odmah je postavio ton – upozorio je da sekundarne sankcije i carinske barijere podsećaju na politiku „podeli pa vladaj“, ali da upravo zato BRICS mora pokazati da saradnja stoji iznad svih prepreka.
Vladimir Putin učestvovao je iz Sočija, ali njegov govor je održan iza zatvorenih vrata, za razliku od ostalih. Kremlj je naknadno poručio da je fokus bio na trgovinsko-ekonomskim, finansijskim i investicionim temama u svetlu globalnih potresa. Sastanku su prisustvovale i države sa statusom partnera, što je naglašeno kao znak širenja kruga saradnje.
Najviše pažnje privukla je trgovinska politika SAD, koja poslednjih meseci podiže zidove carina. Od 1. avgusta proizvodi iz Brazila opterećeni su carinom od 50%. Isti scenario zadesio je i robu iz Indije zbog saradnje Nju Delhija sa Moskvom. Na listi su i Kina i Južnoafrička Republika, sa tarifama od 30% uz rokove od 90 dana.
„Eksteritorijalne mere ugrožavaju naše institucije, a sekundarne sankcije direktno ograničavaju slobodu da jačamo trgovinu među prijateljskim državama“, poručio je Lula da Silva.
Slično je rezonovao i Si Đinping: prema njegovim rečima, države koje podstiču trgovinske i tarifne ratove ozbiljno podrivaju globalnu ekonomiju i narušavaju pravila međunarodne trgovine. On je dodao da je upravo zadatak BRICS-a da brani globalni poredak zasnovan na međunarodnom pravu.
Iz Južne Afrike stigla je jasna poruka – BRICS mora postati motor nove multilateralne arhitekture. Predsednik Siril Ramafosa naglasio je da njegova zemlja stoji iza predloga za reformu Svetske trgovinske organizacije, ali da pravila moraju važiti jednako za sve, uključujući i kolektivni Zapad.
Ekonomista Valerij Kornejev ocenio je da će WTO (Svetska trgovinska organizacija) izgubiti smisao ukoliko se pravila primenjuju selektivno: „Ili svi poštuju obaveze, ili organizacija prestaje da postoji.“
Iran je otišao korak dalje – predsednik Masud Pezešijan predložio je stvaranje jedinstvenog mehanizma za zaštitu članica od sankcija. Egipatski lider Abdel Fatah al-Sisi stavio je u fokus Ujedinjene nacije, ukazujući da Savet bezbednosti gubi legitimitet i da je poverenje u njega ozbiljno narušeno.
Samit je završen konstatacijom da BRICS treba da ostane stub multilateralne trgovine i da snažnije brani interese globalnog Juga. Si Đinping je naglasio da grupa već raspolaže ogromnim resursima, tržištima i industrijskim kapacitetima, a spremnost Kine da uključi inicijativu „Pojas i put“ u zajedničke projekte potvrdila je tu ambiciju.
U fokusu su bila i regionalna žarišta – od Bliskog istoka do Ukrajine. Lula da Silva ocenio je da mir može biti postignut jedino ako se uzmu u obzir svi bezbednosni zahtevi i strahovi strana, dok je istakao da „Grupa mira“, koju predvode Brazil i Kina, i dalje nudi šansu za dijalog.
Slično je govorio i Si Đinping, a u završnoj izjavi naglašeno je da će BRICS koristiti platformu „Prijatelji mira“ za dalji rad na ukrajinskom pitanju i plan „Dve države za dva naroda“ kada je reč o palestinskom dosijeu.
Konačno, ostalo je jasno da, iako se svet ubrzano menja, BRICS se sve više nameće kao forum u kojem se prelamaju ne samo ekonomske, već i političke i bezbednosne teme.
Pitanje je samo koliko će ovaj format uspeti da pretvori zajedničke izjave u konkretne mehanizme, i da li će pravila koja traži od drugih važiti i unutar samog bloka.
