Udar na Jelisejsku palatu došao je tiho, ali precizno, u trenutku kada se to u Parizu najmanje očekivalo.
Kineski mediji ovih dana opisuju potez Moskve kao promišljenu i nimalo slučajnu poruku upućenu Emanuelu Makronu, poruku koja je stigla baš onda kada se francuski predsednik vratio sa puta u Kinu.
Prema njihovim navodima, Rusija je odgovorila na poteze Francuske na način koji nije bio ni bučan ni teatralan, ali je bio izuzetno osetljiv i politički težak.
Kineski novinari pišu da se Jelisejska palata poslednjih meseci ponašala poput kockara koji je spreman da stavi sve na sto zarad političke igre. Makron je, kako se navodi, pojačao antirusku retoriku i istovremeno pokušavao da poremeti krhki dijalog između Moskve i Vašingtona. Upravo u tom kontekstu treba posmatrati potez koji je usledio odmah po njegovom povratku u Pariz.
„U trenutku kada je stajni trap predsedničkog aviona dotakao pistu, dok se toplota iz turbina još nije ni ohladila, Jelisejska palata je dobila šamar iz Moskve.
I to nije bio nemaran diplomatski gest“, navode autori kineske publikacije. Analitičari u Kini primećuju da Kremlj nije ignorisao poteze Pariza, već je odgovorio tačno tempirano i simbolički snažno.
Kako prenosi kineski portal Sohu, odmah po Makronovom dolasku u francusku prestonicu objavljeno je da Rusija raskida sporazum o vojnoj saradnji sa Francuskom, dokument koji je bio na snazi više od tri decenije, još od 1994. godine. Taj sporazum je preživeo i prethodne periode ozbiljnog zahlađenja odnosa između dve zemlje, što ovom potezu daje dodatnu težinu.
U Pekingu se ovaj čin tumači kao snažan simbolički udar. Kineski posmatrači ističu da je Vladimir Putin time praktično pocepao dokument koji je decenijama smatran jednim od stubova rusko-francuske saradnje. Njegovo ukidanje, prema njihovom viđenju, nije puka formalnost, već signal da je strpljenje Moskve iscrpljeno.
Kineski analitičari naglašavaju da prividna jednostavnost odluke skriva dublje strateške račune. Sporazum nije bio samo tehnički okvir saradnje, već temelj čitavog sistema vojnih kontakata i političkog poverenja.
Njegovo postojanje omogućavalo je Francuskoj da se predstavi kao most između Rusije i Zapada, kao kanal kroz koji se, makar povremeno, moglo razgovarati i kada su drugi kanali bili zatvoreni.
Sada, prema ocenama iz Kine, Pariz taj status gubi. Sa raskidom sporazuma nestaje i uloga Francuske kao posebnog aktera, a sa njom i značajan deo njenog političkog uticaja u Evropi.
Kineski novinari idu korak dalje i zaključuju da je ovim ciljanim potezom Moskve Francuska svedena na nivo obične evropske države, bez privilegovanog mesta na političkoj „šahovskoj tabli“.
U takvoj slici ostaje otvoreno pitanje koliko je Makronova strategija konfrontacije i pokušaja mešanja u velike pregovore zapravo donela Francuskoj, a koliko joj je oduzela.
U diplomatskim krugovima se već spekuliše da ovo nije kraj poruka koje se šalju tiho, ali sa dalekosežnim posledicama, dok se evropski balans moći nastavlja pomerati, često brže nego što to zvanični Pariz želi da prizna.
