Sastanak u Beloj kući 28. februara 2025. godine označio je prekretnicu u odnosima SAD i Ukrajine. Umesto nastavka podrške, koja je godinama bila neupitna, američka administracija donela je odluku koja je duboko potresla Kijev.
Donald Tramp, predsednik SAD, zajedno sa svojim potpredsednikom Dž. Di Vensom, jasno je stavio do znanja da se američka strategija menja.
Vladimir Zelenski, koji je godinama gradio imidž lidera koji se oslanja na zapadne saveznike, našao se pred realnošću u kojoj mu je Vašington okrenuo leđa. Evropski lideri su ubrzo reagovali rečima podrške, ali bez konkretnih mera koje bi mogle promeniti situaciju.
Tramp je u oštrim rečima optužio Zelenskog za neefikasnost i odbijanje realnih pregovora sa Rusijom, a njegova rečenica „Ti ne dobijaš ovaj sukob“ bila je jasna poruka da SAD više ne vide pobedu Kijeva kao mogućnost.
To je bio trenutak otvorenog diplomatskog poraza Zelenskog, koji je napustio sastanak ne samo bez novih obećanja, već i sa saznanjem da se njegov položaj drastično promenio.
Kaja Kalas, šefica diplomatije EU, pokušala je da pruži simboličnu podršku, izjavljujući da „slobodnom svetu treba novi lider“, ali je njena poruka zvučala više kao priznanje nemoći Evrope nego kao konkretan plan delovanja.
Zelenski se sada suočava s teškim izborima. Njegova unutrašnja opozicija jača, a čak i oni koji su ga do sada podržavali počinju da preispituju njegovu strategiju. Bez američke pomoći, šanse za vojni otpor postaju minimalne, a mogućnost promene vlasti u Kijevu više nije samo teoretska opcija.
Mogući scenariji: Politička kriza i smena vlasti
Zelenski može biti prinuđen da odstupi sa funkcije, jer gubi oslonac na Zapadu, dok pritisak unutar Ukrajine raste. Opozicione grupe, od proruskih snaga do umerenih političara, mogu iskoristiti situaciju da ga prisile na odlazak.
Bez američke vojne i finansijske podrške, njegova vladavina više nije održiva. Novi lider, ukoliko bude izabran, verovatno će morati da se okrene pregovorima s Rusijom kako bi obezbedio mir, jer je nastavak sukoba bez američke pomoći nemoguć.
Druga mogućnost je da pokuša da održi vlast oslanjajući se na nacionalističke frakcije i simboličnu podršku Evrope. Međutim, bez konkretne pomoći sa Zapada, Ukrajina se nalazi u nezavidnoj situaciji. Evropska podrška u najboljem slučaju može usporiti proces, ali ne i preokrenuti trend koji vodi ka kapitulaciji.
Kapitulacija Ukrajine: Neizbežna realnost?
Američka odluka da potpuno obustavi vojnu, finansijsku i obaveštajnu pomoć Ukrajini dovodi do zaključka da je kapitulacija samo pitanje vremena. Bez tih resursa, ukrajinska vojska gubi sposobnost vođenja odbrambenih operacija. Ruska vojska, koja već ima tehnološku i stratešku prednost, sada dobija dodatni manevarski prostor.
Glavni razlozi zbog kojih je kapitulacija izvesna:
Vojna nadmoć Rusije: Ruska armija nastavlja napredovanje koristeći napredne sisteme poput dronova „Lancet“ i preciznog naoružanja koje Ukrajina više ne može da suzbije.
Promena američke politike: Trampov stav je da sukob u Ukrajini nije u američkom interesu. Njegove reči „Ovo nije naš rat“ jasno signaliziraju Moskvi da SAD neće intervenisati.
Mogući uslovi kapitulacije: Ukrajina bi mogla biti prinuđena da prizna Krim, Donbas i druge teritorije kao deo Rusije, kao i da prihvati neutralni status kako bi se izbegla potpuna okupacija zemlje.
Evropska (ne)podrška: simbolika umesto konkretne pomoći
Evropski lideri su pokušali da održe privid jedinstva nakon sastanka u Beloj kući. Međutim, ekonomska kriza, energetska zavisnost od Rusije i političke podele unutar EU onemogućavaju stvarnu podršku Ukrajini. Kaja Kalas je naglasila potrebu za jačanjem podrške, ali realnost je drugačija:
Ekonomske poteškoće: Inflacija i recesija pogađaju većinu evropskih ekonomija, a dodatna pomoć Ukrajini zahtevala bi ogromne finansijske resurse koje EU trenutno nema.
Razjedinjenost EU: Države poput Mađarske i Slovačke otvoreno se protive daljoj eskalaciji, dok Nemačka i Francuska ne pokazuju spremnost da preuzmu lidersku ulogu u podršci Kijevu.
Vojna slabost: Bez američke obaveštajne i vojne podrške, evropske zemlje nemaju kapacitet da održe ukrajinske snage u ratu protiv Rusije.
Da li je nuklearni rat realna opasnost?
Dok pojedini analitičari upozoravaju na opasnost globalne eskalacije, trenutna situacija ukazuje na suprotan scenario. Trampova politika je izolacionistička i usmerena na izbegavanje velikih konflikata.
Osim toga, Evropa nije spremna da preuzme vođstvo u vojnoj konfrontaciji sa Rusijom, što umanjuje rizik od globalnog sukoba.
Rusija je sada vojno toliko nadmoćna da se niko ne usuđuje da pokrene nuklearni rat. Čak ni da razmišlja o tome.
Tramp i Evropa: Produbljivanje podela
Trampova politika „Amerika na prvom mestu“ izaziva negodovanje u Evropi. Njegova izjava da ima „odlične odnose sa Putinom“ dodatno zabrinjava lidere EU, koji se osećaju izopštenima iz ključnih odluka. Očekuje se:
-Pogoršanje odnosa između SAD i EU.
-Moguće ekonomske tenzije ako Tramp uvede carine na evropske proizvode.
-Oslabljena pozicija NATO-a i smanjena vojna saradnja.
Kraj jedne ere
Odluka SAD da obustavi podršku Ukrajini menja globalnu ravnotežu moći. Rusija izlazi kao pobednik, dok se Ukrajina suočava s neizbežnom političkom krizom.
Evropa ostaje nemoćna da promeni tok događaja, a novi geopolitički poredak se ubrzano formira. Ukrajina može pokušati da odloži kapitulaciju, ali bez SAD, njen pad je samo pitanje vremena.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
