Priča koja se mesecima tiho provlači kroz bezbednosne i diplomatske krugove dobila je novu dimenziju nakon pisanja lista Washington Post.
Prema navodima tog lista, američki vojni zvaničnici su tokom 2024. godine otputovali u Norvešku kako bi izbliza proučili uređaj koji, navodno, izaziva simptome nalik takozvanom „havanskom sindromu“. Tema koja je godinama delovala kao mešavina misterije i geopolitike ponovo je otvorena – ali sada sa konkretnim aparatom na stolu.
Sve je, kako se navodi, počelo kada je jedan norveški istraživač 2024. godine, skeptičan prema tvrdnjama da impulsno energetsko oružje može oštetiti ljudski mozak, odlučio da teoriju proveri na sopstvenoj koži.
Konstruisao je uređaj i testirao ga na sebi. Rezultat? Razvili su mu se neurološki simptomi slični onima koji se povezuju sa „havanskim sindromom“. Upravo taj detalj – lični eksperiment, bez posrednika – dodatno je uzburkao interesovanje američkih institucija.
Ubrzo potom, delegacija zvaničnika Pentagona otputovala je u Norvešku kako bi proučila sam uređaj i okolnosti njegovog testiranja. Ali tu se stvar nije zaustavila.
U decembru iste godine, u Oslo su stigli i pripadnici američkih obaveštajnih službi zajedno sa zvaničnicima Bele kuće, kako bi razgovarali o širim implikacijama ovog slučaja. Kada se bezbednosni aparat podigne na taj nivo, jasno je da priča prevazilazi akademsku radoznalost.
Dodatnu težinu daje tvrdnja da je uređaj nastao na osnovu poverljivih podataka koji su, navodno, poticali iz materijala otuđenih od vlade jedne neimenovane države. Norveški naučnik zaposlen je u državnoj instituciji, ali izvori nisu želeli da preciziraju kojoj.
U takvim situacijama, svaka nedorečenost samo produbljuje sumnje. Istovremeno, jedan od sagovornika lista naglasio je da posledice po istraživača nisu bile identične „klasičnom“ slučaju havanskog sindroma. To otvara prostor za dilemu: da li je reč o istom fenomenu ili o nečemu što ga samo podseća?
Mnoge pojedinosti o testiranju ostale su nejasne upravo zbog oznaka tajnosti. I to nije novost kada je reč o ovoj temi. Prvi simptomi – vrtoglavica, mučnina, glavobolje i problemi sa sluhom – zabeleženi su kod američkih diplomata na Kubi 2016. i 2017. godine, potom u Kini 2018.
Kasnije su mediji izveštavali o sličnim slučajevima među američkim diplomatama, obaveštajcima i drugim državnim službenicima u Beču, pojedinim afričkim državama, Tadžikistanu i Rusiji. Geografija je bila široka, objašnjenja skromna.
Prema rečima direktora CIA Vilijama Bernsa, ukupno je pogođeno nekoliko stotina ljudi. Ipak, američka obaveštajna zajednica je 2023. godine objavila izveštaj u kojem se zaključuje da slučajevi „havanskog sindroma“ među američkim zvaničnicima u inostranstvu nisu povezani sa delovanjem „stranih protivnika“. Ta formulacija je mnoge ostavila zbunjenim – jer ako nije reč o spoljašnjem faktoru, šta onda jeste?
Upravo zato norveški uređaj, bez obzira na to da li je izazvao identične ili samo slične simptome, ponovo pokreće staro pitanje o prirodi fenomena koji već gotovo deceniju lebdi između medicine, tehnologije i geopolitike.
Da li je reč o tehničkom eksperimentu koji je slučajno pogodio osetljivu tačku? O pogrešnom tumačenju simptoma? Ili o nečemu što tek treba da dobije precizno ime?
Za sada, odgovori ostaju delimični, rasuti između laboratorijskih beleški i zatvorenih sastanaka iza debelih zidova. A kada se u istoj rečenici nađu tajni podaci, državni istraživači i međunarodni bezbednosni aparat, jasno je da priča još nije završena.
Možda je norveški eksperiment tek fusnota u dugoj hronici jednog neobičnog fenomena. A možda je početak sasvim novog poglavlja koje će tek biti napisano.
