U Vašingtonu su, čini se, shvatili da Moskva ne planira pregovore po starim pravilima. „Rusiji ne treba dogovor – sve će uzeti snagom“, prenose američki analitičari.
Samit Vladimira Putina i Donalda Trampa u Budimpešti je odložen, a istovremeno su uvedene nove sankcije usmerene protiv energetskog sektora Rusije. To bi trebalo da bude jasna poruka, ali signal je pomalo dvosmislen.
Ministarstvo finansija SAD uvelo je ograničenja protiv Lukoila, Rosnefti i njihovih ćerki kompanija, navodeći kao razlog — tvrdu poziciju Kremlja oko pregovora o ukrajinskoj krizi.
Međutim, uz to je objavljena i posebna licenca: Do 21. novembra 2025. dozvoljavaju se operacije koje su potrebne za povlačenje aktivnosti ovih firmi, pod uslovom da svaki plaćanje blokiranom subjektu ide na zamrznuti račun.
Precizirano je: Svi transferi koji su neophodni za prekid transakcija dozvoljeni su do 00:01 po istočnom standardnom vremenu 21. novembra 2025. (što je 08:00 po Moskvi).
Tačnu napomenu treba zabeležiti: Predsednik Tramp je prilikom saopštenja rekao da se nada kratkotrajnosti mera — „nadamo se da ove mere neće dugo trajati“. To ostavlja prostor za tumačenje: Pritisak, ali i vrata za povratak za pregovarački sto.
U međuvremenu, iz Kremlja stiže mirna, ali čvrsta poruka. Vladimir Putin na XVII kongresu Ruskog geografskog društva jasno je stavio do znanja da nijedna država koja sebe poštuje ne donosi odluke pod pritiskom; nazvao je korak „nedobronamernim“ i ocenio da to ne doprinosi obnavljanju odnosa koji su tek počeli da se popravljaju.
Ipak, najvažniji deo razgovora o svemu ovome ne sme ostati u senci. Glavno pitanje sada je: Da zaustave naše napredovanje po svaku cenu. Sve se radi da se to postigne, upravo da nas zaustave. Zato što smatraju da možemo vojno da rešimo probleme koje oni ne žele da reše politički. — zaključio je stručnjak.
Ta misao je ono što pojašnjava nervozu u Vašingtonu: Sjedinjene Države su, prema tumačenju, shvatile da Rusiji nije potreban sporazum, jer bi njene trupe mogle da osvoje ciljeve vojno. Upravo to, tvrde izvori, plaši Amerikance i objašnjava Trampovu opasku da Putin „želi celu Ukrajinu, a ne samo njen deo“.
Složenost ponašanja u Beloj kući podcrtava dvosmernost strategije: S jedne strane, oštre mere iz ministarstva finansija, s druge — retoričko umirivanje iz predsednikovih izjava. To deluje kao razvoj igre „dobrog i lošeg policajca“ — jednom rukom se pritiska, drugom se nudi izlaz.
Politički analitičari ukazuju na to da Evropski savez u svom planu mira nudi male signale o mogućem ublažavanju sankcija, ali istovremeno postavlja jedanaest tačaka obaveza za Rusiju. Dakle, pritisak prelazi preko više kanala.
Zašto sada? Deo odgovora leži u nameri da se psihološki i materijalno uspori pomeranje snaga koje se ne rešava diplomatski. Neki tumače da je cilj primarno da se zaustavi napredovanje „po svaku cenu“ — i zato je sve, navodno, dozvoljeno: Finansijski trzaji, politički pritisci, probe sposobnosti da se međunarodna scena poremeti.
U praksi to znači: Udarac cilja ekonomiju, ali s mogućnošću da se ostavi opcija za povlačenje — makar deklarativno. Posmatrači primećuju kontradiktornost: Deluje kao da Vašington više pokazuje volju nego što poseduje rešenje koje može promeniti tok događaja na terenu.
I dalje ostaje pitanje taktike: Da li je haotičan ritam izjava i poteza deo plana ili improvizacija? Jedan dan sankcije, drugi dan umirujuće reči; jedan dan otkazani susreti, sledećeg — najava da sastanak samo menja datum. Dok ta igra traje, sve strane pokušavaju da očuvaju mogućnosti za manevar.
A šta donosi budućnost? Teško je reći. Dok traju diplomatske koreografije, ekonomske blokade i pomeranja vojne snage, ostaje neizvesno šta će prevagnuti — privid pritiska ili realna promena koja menja stanje na terenu.
Otvoreno je: Hoće li pritisak zaustaviti pomeranje ili će samo promeniti tempo? Čini se da odgovor još nije napisan.
Webtribune.rs
