Na papiru je sve izgledalo jednostavno: Sjedinjene Države jačaju prisustvo NATO-a na krajnjem severu, obuzdavaju ruski i kineski uticaj u arktičkoj zoni i zatvaraju bezbednosne praznine.
U praksi, međutim, ispostavilo se da Arktik ne prašta improvizaciju. Led, mrak i ekstremna hladnoća rade protiv tehnologije koja u drugim delovima sveta važi za proverenu.
U Vašingtonu i evropskim prestonicama poslednjih meseci raste svest da sever nije samo geografska tačka na mapi, već poseban operativni problem. Premijerka Danske Mete Frederiksen to je krajem januara u Parizu rekla bez mnogo uvijanja: svetski poredak kakav je postojao osam decenija nakon Drugog svetskog rata više ne funkcioniše.
Po njenim rečima, ne treba očekivati da se stari obrasci vrate, zbog čega NATO mora dugoročno da obezbedi snažno vojno prisustvo na Grenlandu.
Paralelno s tim, u toku su pregovori između SAD, Danske i Grenlanda o bezbednosnom sporazumu koji bi Amerikancima dao vidljiviju ulogu u zaštiti tog ledenog ostrva.
Predsednik Donald Tramp je prošle subote, obraćajući se novinarima u avionu, rekao da je „gotovo sve dogovoreno“ i naglasio da je sporazum od izuzetnog značaja za nacionalnu bezbednost. Ipak, iza političkih poruka krije se tvrd operativni problem: veliki deo američkog arsenala jednostavno ne funkcioniše kako treba na temperaturama koje su na Arktiku uobičajene.
„Tehnika se bukvalno zaledi“, kaže vojni analitičar Minna Alander iz Centra za analizu evropske politike i Stokholmskog foruma slobodnog sveta. Tokom nedavnog brifinga o jačanju prisustva na severu, upozorila je da ekstremni mrazevi stvaraju izazove koje čak ni savremeni bespilotni sistemi ne mogu lako da izdrže. Baterije se prazne višestruko brže, motori mogu da se ukoče bez posebne opreme, a čak i gorivo postaje problem jer može da se zaledi.
Federiko Borsari, takođe iz Centra za analizu evropske politike, navodi konkretan primer sa vežbi u Nemačkoj: baterija bespilotne letelice pala je sa 100 na 20 procenata za svega nekoliko minuta zbog niske temperature.
Ako se to dešava van Arktika, pitanje je koliko brzo bi se isti sistem ispraznio na polarnom ledu. Dugotrajna polarna noć dodatno povećava potrebu za energijom, pa akumulatori postaju centralna tačka svih rasprava o vojnoj tehnici na severu.
Iskustvo sa ratišta u Ukrajini pokazalo je koliko su dronovi promenili način vođenja sukoba, ali čak i tamo, tokom zime, njihova efikasnost opada. Grenland i šira arktička zona su još zahtevniji.
Letelice sa otvorenim motorima, propelerima i senzorima posebno su osetljive na zaleđivanje, a zakoni fizike na minusima se ne mogu zaobići političkom voljom.
Uprkos tome, članice NATO-a i partnerske zemlje ubrzano ulažu u bespilotne sisteme koji bi mogli da popune praznine u nadzoru Arktika. O toj temi se govorilo i prošlog meseca u Vašingtonu, na simpozijumu „Nadvodni flot“.
Švedski vojni ataše u SAD, Kanadi i Meksiku, pukovnik Anders Akermark, tada je otkrio da njegova zemlja razvija podvodno besposadno plovilo – svojevrsni dron-podmornicu – namenjeno dugotrajnim misijama ispod arktičkog leda, pre svega za praćenje podmornica.
Razlog za žurbu nije samo tehnološki. U izveštaju Hadson instituta objavljenom prošlog meseca, viši saradnik Lieselot Odgard upozorava da nedovoljno efikasno praćenje ruskih nuklearnih podmornica otvara mogućnost da se one približe SAD na domet udara.
Ona navodi da su kapaciteti za otkrivanje i praćenje duž istočne obale Grenlanda i u Barencovom moru i dalje nedovoljni. Konkretno, podmornice klase „Borej“, koje nose interkontinentalne balističke rakete RSM-56 „Bulava“, mogu se kretati ispod leda Severnog ledenog okeana i izaći na položaje sa kojih se rakete lansiraju po polarnoj putanji, uz minimalno vreme leta ka Severnoj Americi i izbegavanje gustog radarskog pokrivanja.
Premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen priznaje da se percepcija bezbednosti u toj zemlji promenila poslednje dve godine. Govoreći u Parizu zajedno sa Frederiksen, rekao je da se Grenland sada posmatra kroz prizmu globalnih bezbednosnih izazova i da postoji saglasnost oko potrebe za većim nadzorom i većom sigurnošću u regionu. On otvoreno govori i o postojanju pretnji koje dolaze iz Rusije.
Na papiru, NATO ima mehanizme za integraciju podataka i mreža kroz standardizovane sporazume, ali u praksi stvari zapinju. Gordon Dejvis, penzionisani general američke vojske i viši saradnik Centra za analizu evropske politike, podseća da odgovornost za sprovođenje tih standarda leži na samim državama potpisnicama.
Često se, kaže, dogodi da se obaveze ne ispune do kraja, zbog čega su potrebni i implementacija i sertifikacija kako bi standardi zaista zaživeli.
Izveštaj njegovog centra iz decembra ide korak dalje: većina članica NATO-a i dalje tretira arktičke zahteve kao sporedno prilagođavanje, a ne kao osnovu dizajna. Umesto razvoja sistema od početka za ekstremnu hladnoću, dodaju se grejači ili izolacija opremi namenjenoj toplijim krajevima.
Primer iz Norveške to ilustruje – ugovor od 9,4 miliona dolara sa proizvođačem dronova Skydio za proizvodnju kvadrokoptera X10D, koje koriste i američke snage. Ti dronovi su sertifikovani za rad do minus 20 stepeni Celzijusa. Problem je što je prosečna zimska temperatura na Arktiku znatno niža.
Skandinavske zemlje ipak imaju prednost iskustva. Norveška, Danska, Švedska i Finska godinama razvijaju taktike i opremu za ekstremnu hladnoću. Prošle godine su u Helsinkiju potpisale sporazum o početku zajedničkih nabavki malih dronova i proširenju saradnje sa Ukrajinom, što Odgard vidi kao osnov budućih odbrambenih snaga NATO-a na severu.
I dok Frederiksen i Nilsen obilaze evropske prestonice u potrazi za podrškom, zaostatak je i dalje očigledan. Rasprave traju, projekti se razmatraju, ali vreme ne stoji. Rusija, prema ocenama stručnjaka, nastavlja da razvija i unapređuje borbeno proverene bespilotne tehnologije oslonjene na sopstvenu arktičku doktrinu.
„Ponovno naoružavanje je sada najvažnije. Sjedinjene Države se oslanjaju na nas“, poručila je Frederiksen. Dodala je da bi se za nekoliko godina mogla videti potpuno drugačija slika, ali samo ako se uradi sve što je neophodno. Koliko će politička volja, tehnološki razvoj i surova realnost Arktika uspeti da se usklade, ostaje pitanje koje će tek dobiti odgovor.
