Postavljanje limita cene na rusku naftu, što je ključni zaključak sastanka grupe G7 bogatih i moćnih zemalja, otvoriko je više kompleksnih pitanja.
Na primer, Vol strit džornal ideju je opisao kao „stvaranje kartela zapadnih nacija i njihovih saveznika“ te je preneo izjave američke ministarke finansija Dženet Jelen, prema kojima Sjedinjene Države vode „ekstremno aktivne“ razgovore o uspostavljanju kartela koji će ograničiti cenu ruske nafte tako što će zabraniti osiguravaocima pokrivanje rizika transporta nafte ako je njena cena previsoka.
Čak i ako se zanemari pitanje kako će se sprovoditi taj neobični mehanizam limitiranja cene, počela su upozorenja kako je cela priča vrlo čudna.
„Cenovni limiti ne rade“
Ugledni ekonomista Majk Šedlok upozorio je na svom blogu kako „nikada pre u istoriji međunarodna grupa kupaca nije krenula da formira kartel kupaca“, te je uz to naglasio: „Cenovni limiti ne rade. Ekonomska je ludost pokušati ih. Umesto da prodaje naftu EU, Rusija će je prodati Indiji i Kini. U najboljem slučaju ova runda besmislica neće učiniti ništa nego preusmeriti snabdevanje sa jednog mesta na udaljenija mesta uz povećane cene za sve“.
Uz to je postavio cinično pitanje: „Ako je tako lako, zašto to nisu uradili pre nekoliko meseci? Zašto nisu postavili cenu na 15 dolara za barel?“
Nadalje, otvorio je pitanje – šta ako Rusija na ovakve nove mere odgovori svojim sankcijama zapadnih zemalja. Oko moguće promene narativa o tome ko će kome i kako uvesti sankcije još prošle nedelje pisao je i Jurointelidžens (EuroIntelligence):
„Pozorište apsurda duga je evropska tradicija. Ali čak i slavni dramatičari u ovoj predstavi muče se kako da izađu s nekim tako apsurdnim kao što je priča o Nemačkoj i gasnim sankcijama. Najpre je prioritet bio omogućiti dotok gasa. Stoga su nemačka vlada i EU odlučili da uvedu sankcije za ruski ugalj i naftu, ali su razvodnili vlastite sankcije plaćajući Gaspromu u rubljama. Rezultat toga je da Vladimir Putin ima toliko gotovine da može da priušti sankcije protiv EU“.
Ruske sankcije prema EU
Sve se više čini da su ruske sankcije prema EU zaustavljanjem snabdevanja gasom realni scenario, iako je teško proceniti da li je Rusija dovoljno finansijski stabilna za takvu odmazdu, prenosi Jutarnji list.
BBC izveštava kako je „…šef Međunarodne agencije za energiju upozorio da Rusija ove zime može zaustaviti snabdevanje Evrope gasom“ te je predložio pripremu za takav scenario.
I Blumberg primećuje mogućnost da Rusija uvede sankcije Evropskoj uniji: „Cena prirodnog gasa u Evropi raste treći dan zaredom zbog pretnje smanjenih isporuka iz Rusije, zbog čega se skladišta gasa pune sporije od očekivanja. Gaspromove pošiljke kroz Severni tok ostaju na 40 odsto kapaciteta, što smanjuje snabdevanje kupaca u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i drugim zemljama“.
Njujork tajms pak upozorava na to da su se već intenzivirale evropske rasprave o kriznim scenarijima te prenose izjavu nemačkog ministra ekonomije koji kaže: „Čak i ako to još ne osećate, mi smo u gasnoj krizi. Gas je roba koje će ubuduće nedostajati“.
Ovome treba dodati kako je Nemačka već počela da zagovara gasnu solidarnost u EU, a Njujork tajms prenosi i reči nemačkog ministra finansija Kristijana Lindnera, koji kaže kako bi visoki troškovi energije mogli da povuku najveću evropsku ekonomiju u ekonomsku krizu, te je pozvao građane i preduzeća da štede gas. Nemačka već ima plan racionalizacije potrošnje gasa. Koliko je situacija kritična govori činjenica da je nekoliko članica EU pokrenulo stara energetska postrojenja koja sagorevaju ugalj.
Duboka recesija na pomolu
„I kako je moguće da u takvom metežu lideri zemalja G7 govore kako će oni reći kolika će biti cena ruske nafte? To je pitanje za sada bez odgovora dok se ne vide detalji plana o nametanju ‘price capa’ za naftu. Hoće li, recimo, taj plan važiti samo za rusku naftu, ili sve isporuke? Ako će važiti za sve isporuke, šta će na to reći zemlje poput Saudijske Arabije?“, piše Jutarnji list.
Bilo kako bilo, ekonomista Šedlok spekuliše da će Putin, isprovociran ovim potezom, „dramatično redukovati snabdevanje gasom EU, te zatražiti punu cenu“.
Iako je nemoguće znati hoće li Putin nametnuti sankcije EU ukidanjem isporuke gasa, utisak je da bi taj potez mogao da gurne EU u duboku recesiju.
Izgledno je da recesija dolazi u drugom delu 2022. ili tokom 2023, bez obzira na to šta će sledeće učiniti Putin, piše Jutarnji list. Novu ekonomsku krizu već je najavio celi niz uglednih poslovnih lidera i ekonomista. Sada se pojavljuju i prvi indikatori neobičnih pomaka cena na tržištima roba koji ukazuju na to da će ekonomske aktivnosti svakako usporiti. Fjučersi (ugovori koji određuju kupovinu neke robe u budućnosti po danas određenoj ceni) već padaju kod celog niza roba.
Iz pada cena roba u fjučersima ne treba doneti zaključak da inflatorni trend prolazi, već samo da pada tražnja, što je prečica do recesije. Konkretno, zabeležen je pad cena u fjučersima kod pamuka, bakra, čelika, uglja, pa čak i kod prirodnog gasa na američkom tržištu.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja
Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
(jutarnji list)
