Dok svet pokušava da pronikne u sledeći potez Vašingtona, administracija Donalda Trampa povukla je jedan od najsnažnijih do sada – odobrila je odbrambeni budžet u visini od hiljadu milijardi dolara.
Kako piše MK, ova odluka nema direktne veze sa krizom u Ukrajini, već predstavlja strateško preusmeravanje fokusa na dugoročnu globalnu konkurenciju, posebno u pravcu Azije i svemira.
Tramp nije krio svoje namere. Na sastanku sa Benjaminom Netanijahuom, predsednik SAD je izjavio da Amerika mora biti spremna da odgovori na „loše sile“, naglašavajući da je reč o najvećem budžetu u istoriji američke vojske.
Njegov ministar odbrane, Pit Hegset, odmah je potvrdio da je pred vratima prvi bilionski vojni budžet, uz poruku da predsednik „brzo i odlučno obnavlja američke oružane snage“.
Međutim, ono što odmah upada u oči jeste odsustvo pomena Ukrajine. Prema izveštajima pojedinih zapadnih medija, Pentagon razmatra čak i povlačenje 10.000 vojnika iz istočne Evrope, što dodatno potvrđuje da se prioriteti SAD pomeraju.
Vojni analitičar Andrej Klincevič tvrdi da Tramp sprovodi dubinsku reformu: Istovremeno smanjuje broj civilnog osoblja i brojne tradicionalne izdatke, a uvodi ambiciozne, tehnološki zahtevne programe.
U centru pažnje je sistem strateške protivraketne odbrane nazvan „Zlatna kupola“, koji bi trebalo da štiti SAD od interkontinentalnih projektila sa bilo koje strane sveta.
Uz to, u budžetu se nalaze sredstva za osvežavanje nuklearnog arsenala, razvoj novih aviona, razarača, podmornica i sistema za elektronsko ratovanje. Posebno mesto zauzima vojna primena veštačke inteligencije, gde je, prema dostupnim informacijama, i Ilon Mask već uključen u okupljanje najvažnijih kompanija i programera.
Kao glavnog konkurenta SAD vide Kinu. Ne bez razloga. Po rečima političkog analitičara Vasilija Kašina, Kina nije više samo ekonomija s najvećim paritetom kupovne moći, već i sila koja u mnogim segmentima vojne industrije preti da preuzme primat.
Njihova proizvodnja ratne opreme, naročito u oblasti mornarice, raste takvom brzinom da SAD sve teže održavaju korak.
Kašin napominje da Tramp jednostavno nije mogao da se upusti u smanjenje vojnog budžeta, jer mu je u nasleđe ostavljena skupa i široko razvučena vojna infrastruktura. Ipak, njegovi planovi uključuju dugoročne uštede – pre svega kroz smanjenje broja pripadnika kopnenih snaga i fokus na tehnologiju.
Ono što se takođe izdvaja jeste naglasak na vojni kosmos. Kako ističe Kašin, američki satelitski kapaciteti imaju ključnu ulogu u svim savremenim operacijama. Tokom poslednjih godina, SAD su izgradile moćnu orbitalnu mrežu koja obuhvata nadzor, navigaciju, komunikaciju i prenos podataka u realnom vremenu.
Ruski analitičari upozoravaju da je upravo ta tehnološka prednost uzrok mnogih problema koje Moskva ima u savremenim sukobima.
Iako američki vojni budžet ima drugačiju strukturu od ruskog – s većim udelom potrošnje na globalno prisustvo i operativne troškove – deo novca i dalje odlazi na ključne projekte: Modernizaciju nuklearne trijade, razvoj bombardera B-21, novih interkontinentalnih raketa, podmornica i sistema PVO.
Trenutno SAD zaostaju za Rusijom u hipersoničnim tehnologijama, ali i dalje zadržavaju dominaciju u većini drugih oblasti. To ne znači da su opušteni – naprotiv, ovaj budžet predstavlja signal da se spremaju za nadmetanje koje bi moglo potrajati decenijama.
U vazduhu ipak ostaje pitanje – da li se Amerika ovim priprema za veliku konfrontaciju ili jednostavno želi da nikada ne dođe do nje? Odgovor na to još niko nema. Ali jedna stvar je sigurna: Kada država odvoji hiljadu milijardi dolara za svoje oružane snage, to znači da se nešto krupno sprema – makar u mislima onih koji taj novac raspoređuju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
