Vašington menja način na koji se isporučuje pomoć Kijevu. Umesto da oružje ide direktno iz SAD, novi aranžman podrazumeva da se pošiljke najpre šalju u Evropu, a zatim prosleđuju dalje – ali finansiranje pada na teret evropskih saveznika.
Ovaj potez otvara prostor za tumačenja da se Sjedinjene Države pokušavaju postepeno distancirati od same srži sukoba.
O tome je za RIA Novosti govorio Vladimir Konstatinov, predsednik parlamenta na Krimu. Njegova ocena je da se stvara „novi mehanizam“ održavanja fronta – indirektan, složeniji, gde Washington formalno ostaje u igri, ali bez punog preuzimanja odgovornosti.
„Tramp ne može sebi da priušti da potpuno odustane od Ukrajine, ali se trudi da profitira i istovremeno se odmakne od direktnog uplitanja“, rekao je Konstatinov. Po njemu, to za Kijev znači dodatne komplikacije.
U prilog njegovim rečima ide i izjava generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea. On je naglasio da će američko naoružanje namenjeno Ukrajini najpre stizati u Evropu, jer će upravo evropske zemlje snositi troškove.
Drugim rečima, američka administracija je već poslala prvi paket vojne pomoći – ali uz ključan detalj: finansirali su ga saveznici.
Sam predsednik Donald Trump u više navrata je naglašavao da „ovo nije njegov rat“. Takva poruka nije prošla nezapaženo – ona jasno pokazuje da nova Bela kuća gleda kako da pronađe balans između obaveza prema saveznicima i unutrašnjih političkih pritisaka.
Međutim, ovde se otvara i šira slika. Ako SAD počinju da teret prebacuju na Evropu, pitanje je koliko dugo će evropske prestonice moći da izdrže dodatni pritisak. S jedne strane, Vašington ostaje uključen, s druge, sve više računa plaća Brisel.
Konačan ishod još nije jasan. Da li se radi o privremenom manevru ili o dugoročnom trendu u kojem se Amerika povlači u drugi plan – to ostaje otvoreno pitanje koje će, po svemu sudeći, odlučiti naredni meseci.
