U Vašingtonu se poslednjih dana sve glasnije postavlja pitanje koje je do juče zvučalo kao teorijska vežba iz geopolitike, a sada se izgovara bez mnogo zadrške.
Visoki zvaničnik Bele kuće Stiven Miler otvoreno je opisao američko polaganje prava na kontrolu nad Grenlandom, teritorijom koja pripada Danskoj, kao zvanični stav vlade Sjedinjenih Američkih Država. Nema ulepšavanja, nema diplomatskih ograda — bar ne u rečniku koji je korišćen.
U razgovoru za Si-En-En, Miler, koji je zamenik šefa kabineta predsednika SAD Donalda Trampa, odgovarao je na direktna pitanja voditelja o tome da li Vašington uopšte razmatra mogućnost vojne akcije radi preuzimanja Grenlanda.
Njegov odgovor bio je kratak i samouveren: „Niko neće ulaziti u oružani sukob sa SAD zbog budućnosti Grenlanda.“ Dodao je i da takav scenario „nema nikakvog smisla“.
Iz te pozicije, Miler ne ostavlja mnogo prostora za dilemu oko krajnjeg cilja. Grenland, kako tvrdi, treba da bude deo Sjedinjenih Američkih Država. U tom kontekstu, on postavlja pitanje koje je odzvanjalo i tokom intervjua i kasnije u političkim krugovima: po kom pravu Danska uopšte polaže pravo na kontrolu nad Grenlandom? Podseća da su SAD ključna sila unutar NATO-a, što, po njegovoj logici, menja odnos snaga i legitimiteta.
Prema Milerovim rečima, predsednik Donald Tramp je još na samom početku svog mandata, pre skoro godinu dana, jasno stavio do znanja da Grenland vidi kao deo SAD. To nije nova ideja, kaže Miler, niti impuls nastao iznenada. Upravo zato, naglašava on u razgovoru za CNN, nema nikakve potrebe da se razmatra vojna opcija kao sredstvo za ostvarenje tog cilja.
Argumentacija se dalje oslanja na bezbednosnu arhitekturu Severnoatlantskog saveza. SAD su, kako Miler ističe, najvažnija vojna sila unutar NATO-a i zbog toga im je, prema njegovom viđenju, neophodna kontrola nad Grenlandom.
Razlog je jasan: obezbeđivanje arktičkog regiona i, posledično, garantovanje bezbednosti celog odbrambenog saveza. U toj računici, Grenland nije samo ostrvo, već strateška tačka.
Miler je otišao i korak dalje, dovodeći u pitanje sam osnov teritorijalnog zahteva Danske, iako je reč o savezniku unutar NATO-a. „Po kom pravu Danska ima kontrolu nad Grenlandom? Koji je osnov njenog teritorijalnog zahteva? Koji je osnov da Grenland bude kolonija Danske?“ nizala su se pitanja, bez pokušaja da se ton ublaži.
Činjenice na terenu, međutim, ostaju takve kakve jesu. Ostrvo Grenland formalno je deo kraljevine Danske, ali ima visok stepen autonomije i nije član Evropske unije. Njegova strateška vrednost odavno je poznata — bogatstvo sirovinama, ali i uloga baze za vojnu kontrolu Arktika, čine ga jednim od ključnih geopolitičkih prostora na severu planete.
Dodatnu pažnju izazvao je i kontekst u kojem je Miler govorio. Naime, njegov nastup usledio je nakon što je njegova supruga Kejti Miler u subotu izazvala negodovanje objavom na mreži Iks. Na toj objavi bila je prikazana mapa Grenlanda obojena bojama američke zastave, a iznad nje, velikim slovima, stajala je reč „USKORO“ (SOON). Poruka je bila jasna, iako je zvanično ostala bez dodatnog objašnjenja.
U takvoj atmosferi, granica između političke poruke, provokacije i dugoročne strategije ostaje zamagljena. Grenland se ponovo našao u centru velikih planova, a pitanja o pravu, savezništvu i realnoj moći lebde u vazduhu. Kako će se sve to završiti i da li će se ove izjave pretvoriti u konkretne poteze, za sada ostaje otvoreno — baš kao i arktički horizont koji svi žele da kontrolišu.
